Dolazak na Svesrpski dečji sabor jedno je od najlepših boravaka u domovini za Dejana Grimšića. Iako je rođen u Nemačkoj, nije zaboravio odakle su mu dedovi, pa često posećuje Srbiju, ali i Sloveniju.
– Rođen sam u Frankfurtu, a moji roditelji su se tamo i upoznali. Mama je iz Srbije, a tata iz Slovenije. U Beograd dolazim često kod svoje rodbine. Trudim se da što više vremena provedem sa njima jer mi mnogo nedostaju. Isto je i sa drugovima i drugaricama kojih u Beogradu imam dosta. Kada sam ovde najviše volimo da se igramo na ulici u našem kraju. Vozimo bicikle ili se igramo loptom. Uvek bude zanimljivih događaja koje posle prepričavamo do sledećeg susreta – kaže Dejan za “Vesti”.
Druženja sa decom sa naših prostora ne manjka ni u Nemačkoj. Najlepše je na folkloru, gde se osim igre dosta uči i o tradiciji srpskog naroda.
– U Nemačkoj takođe organizujemo druženja posle škole, igramo video igrice ili fudbal. Ja sam ranije trenirao fudbal i brejkdens. Volim da se bavim sportom, ali i plesom. Folklor igram već godinu dana, tek sam na početku, ali se dobro snalazim. Pronašao sam sebe u tome, a što je još važnije stekao sam nove drugare sa kojima je druženje nezaboravno. Na folklor sam krenuo jer smatram da je to još jedan način da se sačuva svest o tome odakle smo potekli. Najlepše mi je dok igram jer na taj način najbolje predstavljam svoju zemlju u svetu pred drugim narodima – sa ponosom ističe Dejan i dodaje da je na Svesrpskom dečjem saboru upoznao decu iz drugih država i sa njima imao priliku da podeli svoja iskustva o životu u rasejanju.
Dejan iznenađujuće dobro govori svoj maternji jezik iako mu se omakne neka reč nemačkog. On do sada nije učio jezik u školi, a sve što zna naučio je od roditelja.
– Srpski jezik sam učio kod kuće uz pomoć mame i tate. Nisam pohađao školu u kojoj bih mogao da naučim i ćirilicu, a nadam se da će se to uskoro promeniti. Voleo bih da naučim još dosta toga iz istorije naših naroda, da čitam naše pesme i priče. Mislim da ću sve to moći kada budem krenuo na časove nastave srpskog jezika. Ako zaboravimo jezik, zaboravićemo ko smo i odakle smo – podelio je svoje želje sa nama ovaj nasmejani dečak.
Drugarstvo za ceo život
Luka Čelić je rođen u Frankfurtu i tamo živi sa roditeljima.
– Već sam dolazio u Beograd na smotru folklora. Ovakva okupljanja nam uvek donesu radost. Naši domaćini su se potrudili da nam pripreme bogat sadržaj. Obišli smo muzeje, Hram Svetog Save, Kalemegdan. U Dečjem kulturnom centru smo imali i radionice na kojima smo se družili svi zajedno. Lepo je videti decu sa svih strana sveta zajedno. Voleo bih da se ponovo okupimo i sledeće godine. Sigurno ćemo ostati u kontaktu sa drugarima iz Srbije koje smo upoznali ovde – objašnjava Luka za “Vesti”.
Najbolji domaćini
Ovo putovanje ima posebnu draž i zbog toga što su mališani iz dijaspore smešteni kod svojih vršnjaka umesto u hotelu. Dejanovi domaćini su se potrudili da se oseti kao deo njihove porodice.
– Ovo je prvi put da sam na ovakvom saboru. Potpuno je drugačije od svih mojih dosadašnjih putovanja. Smešteni smo kod naših drugara iz OŠ “Starina Novak”. Ja boravim kod Marka Martića i njegove majke Milice. Oni su veoma opušteni i dozvaljavaju nam da radimo šta poželimo. U njihovom domu osećam kao da sam deo njihove porodice. Zadovoljan sam svojim domaćinima i drago mi je da sam upoznao tako dobre ljude. Sigurno ćemo ostati u kontaktu i posle mog odlaska iz Srbije – uveren je Dejan.
