Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković razgovarao je u Beču sa predstavnicima srpskih klubova i udruženja iz Austrije o njihovim problemima i mogućnosti matice da im pruže podršku.
Sastanak je održan u prostorijama Srpskog kulturnog centra “Stevan Mokranjac”, a pored domaćina prisustvovali su predstavnici Kulturno-sportskog društva Bambi, kluba Jedinstvo, Srpskog centra, SPKD Prosvjeta i Austrijskog saveza srpskog folklora.
Inače, ovo je bio prvi sastanak šefa srpske diplomatije sa srpskom dijasporom posle dugo vremena. I pored mnoštva obaveza, Selaković je želeo da se sastane sa dijasporom i sagleda kako još tešnje izgraditi veze sa maticom.
On je posle sastanka kazao da želi da dijaspora ponovo spozna da ima svoje ministarstvo u zemlji, kao i da se država interesuje za njih. Učesnici sastanka bili zadovoljni posle više od dva sata razgovora.
– Isplatilo se čekanje, obećana je podrška, kako logistička tako i novčana. Država je spremna da stane iza naših projekata i našeg rada – rekao je predsednik Austrijskog saveza srpskog folklora i Bambija Aleksandar Stanković.
On je za “Vesti” preneo da se razgovaralo o srpskom jeziku. Ministar Selaković istakao je na sastanku da je prioritet države Srbije da se očuvaju srpski jezik i ćirilično pismo među našim ljudima u dijaspori. Tako je razgovarano i da se nađu načini da se srpski jezik izdvoji iz aktuelne nastave na veštačkom BHS-u, odnosno takozvanom bosansko-hrvatsko-srpskom, koji nudi austrijske država. Ministar Selaković je obećao da će to pitanje pokrenuti u razgovorima sa svojim austrijskim sagovornicima. Dalje je bilo reči o podršci našim klubovima i njihovim manifestacijama.
Isto tako, posebno je ukazano da je neophodno podržati Svetosavski bal u Beču, koji je na neki način vrhunac u kulturnom kalendaru srpske zajednice u Austriji. Prema Stankovićevim rečima, razgovarano je i da se iznađe rešenje za podsticanje srpske kulture u Austriju po uzoru na Sloveniju, koja je uvela atašea za kulturu.
– Ako se uspe rešiti i jedna od ovih stvari, onda smo napravili više nego ikada do sada. Sama poseta ministra Selakovića bila je važna, jer smo do nedavno imali za šefa diplomatije Ivicu Dačića koji nijednog trenutka nije inicirao sastanak sa dijasporom. Ovaj susret je za sve nas velika stvar – kazao je Stanković, koji je naglasio da realizacija projekata ne zavisi samo o Ministarstva spoljnih poslova, već i od društava i njihove spremnosti da konkretno definišu svoje zahteve.
Nastavak u Beogradu
Aleksandar Stanković je konstatovao da je ministar Selaković odličan poznavalac dijaspore i da zna sve njene probleme. Istakao je i da je dogovoreno da se sastanci nastave u Beogradu.
Zapalio sveću dedi Vilotiju
Ministar Selaković je uoči sastanka sa dijasporom obišao je srpska stratišta u Gornjoj Austriji: Memorijalni kompleks Mauthauzen, kao i vojničko i groblje u Ašahu.
Na Vojničkom groblju u mestu Rajferdorf tokom Prvog svetskog rata bilo više od 11.000 interniranih Srba, a živote izgubilo njih više od 8.300. Selaković je obišao kapelu Svetih srpskih novomučenika i položio venac.
Ideja o izgradnji kapele rođena je 2009. godine, a pre nekoliko meseci završen je mozaik. Predstoji rad na ikonopisanju, kao i ispisivanju imena svih žrtava koje su sahranjene na ovom groblju.
Prema rečima paroha SPC-a u Lincu, protojereja-stavrofora Dragana Mićića, kapela bi trebalo da bude osveštana na proleće naredne godine.
Selaković je venac položio i na mestu stradanja Srba u jednom od najozloglašenijih nacistiekih logora, Mauthauzenu. Ovaj logor osnovan je još 22. septembra 1914. godine, a ponovo aktiviran 8. avgusta 1938. Kraj stradanju došao je kada su savezničke snage umarširali u logor 5. maja 1945.godine. U Mauthauzen i okolne pripadajuće logore, deportovano je oko 200.000 osoba, a više od polovine njih je ubijeno ili su umrli od posledica prisilnog rada i izgladnjivanja. Srba je u Mauthauzenu u Prvom svetskom ratu ubijeno 8.256, a u Drugom oko 7.000.
Na kraju obilaska srpskih stratišta, Selaković je položio venac i za sve stradale Srbe na groblju u Ašahu. Od 6.000 ljudi, koliko ih je tamo bilo tokom Prvog svetskog rata, čak 5.300 bili su Srbi, a među njima i Selakovićev deda, Vilotije. Pored spomenika srpskim žrtvama služen je parastos i upaljene su sveće, u spomen na njihovu žrtvu.
