Terorista Anders Bering Brejvik, koji trenutno služi najdužu kaznu od 21 godine u Norveškoj, i dalje šalje brojna pisma iz zatvora preživelim žrtvama i članovima porodica ubijenih u kojima ponavlja poruku iz manifesta koji je objavio pre nego što je izvršio masakr.
Između ostalih, Lizbet Rojnland, vođa Grupe za podršku, koja je izgubila ćerku u Brejvikovom terorističkom napadu, dobila je kopiju Brejvikovog štampanog pisma na osam stranica. Slična pisma poput ovog poslata su Ligi mladih Laburističke partije, čiji je logor Brejvik ciljao na ostrvu Utoja, poslanicima u parlamentu i drugima koji imaju javne funkcije.
– Mislim da to radi da bi nas naterao da reagujemo kako bi privukao pažnju. To je uznemiravanje. On želi da znamo da je tu, i želi da nas na neki način uplaši – ističe Lizbet Rojnald.
– I apsolutno je nedopustivo da masovni ubica može da šalje pisma svojim žrtvama. To je potpuno neprihvatljivo – rekla je ona.
Poslanik Laburističke partije i preživeli iz Utoje Torbjorn Vereide takođe je dobio pismo od svog napadača, prenosi Sputnjik internešenel.
– Imao sam knedlu u stomaku. Bilo je strašno neprijatno, da budem potpuno iskren – rekao je Vereide.
– Apsurdno je da neko ko je uperio oružje u tebe i pucao i pokušao da te ubije, sada šalje pismo. Osetio sam da mi je srce za trenutak zastalo, i da mi je dan postao težak – rekao je poslanik.
Do 2016. Brejvik je poslao i primio oko 3.000 pisama. Međutim, sud je naknadno zaključio da je neophodan strogi režim kontrole, kako bi se sprečio da uspostavi kontakt sa istomišljenicima van zatvora.
Erling Feste, pomoćnik direktora zatvorske službe, obećao je da će obezbediti da žrtve i preživeli ne dobijaju više Brejvikova pisma. On je naglasio da su pisma trenutno dozvoljena zbog Zakona o izvršenju kazni koji predviđa da osuđenici na to treba da imaju pravo, osim ako to može dovesti do novih krivičnih dela.
Brejvikov branilac tvrdi da je njegov klijent već pod “izuzetno strogim uslovima” kada je u pitanju komunikacija sa spoljnim svetom.
– Teško je zamisliti da postoji pravni osnov za dalje pooštravanje – objasnio je on.
Vidar Strome, direktor Norveškog instituta za ljudska prava, tvrdi da je kazna za zatvorenike lišavanje slobode, ali ne i drugih prava.
– Važno je da iskoristite slobodu izražavanja, takođe u zatvoru. To je osnovni princip – rekao je Strome.
Anders Bering Brejvik je najsmrtonosniji masovni ubica u mirnodopskoj istoriji Norveške zbog svog dvostrukog napada na vladinu četvrt u Oslu i na radni omladinski kamp na ostrvu Utoja 2011. godine, u kojem je ubijeno 77 i ranjeno više od 150 osoba.
