Masne naslage oko struka: Opasnije su nego što mislite!

pixabay.com

Ravan, zategnut stomak jedan je od imperativa atraktivnog izgleda, ali oko sebe sve češće primećujemo da sve više ljudi “šeta” stomačić. Neretko čak i mršave osobe imaju problem s masnim naslagama oko struka.

Ove nataložene masnoće su puno opasnije nego što mislite, uzrokuju čitav niz zdravstvenih problema. Stoga je promena jelovnika i životnog stila neophodna za njihovo eliminisanje.

Nudimo vam rešenje kako skinuti salo sa stomaka strogih i rigoroznih dijeta. Pripremili smo vam i nekoliko odličnih prirodnih recepata koji će podstaći zdravo mršavljenje…

Visceralno masno tkivo opasnost po ceo organizam

Mnogi se žale da uprkos redovnom vežbanju ne uspevaju da skinu neprivlačne “jastučiće”, koji su, istini za volju, mnogo više od estetskog problema.

Gojaznost u predelu stomaka vrlo često je signal da se ispod potkožne masnoće krije višak takozvanog visceralnog masnog tkiva. To je prava tempirana bomba u organizmu – alarmantno povećava rizik od brojnih hroničnih oboljenja.

Dakle, ukoliko se centimetri u struku lako dobijaju, a teško gube, još kako ima razloga za zabrinutost.

Za razliku od potkožne masnoće koja je vidljiva, visceralna se taloži oko unutrašnjih organa, jetre, pankreasa i creva. Često se dešava da osoba u čijem se telu talože takve masti ne deluje gojazno te izuzev sala oko struka nema drugih znakova koji ukazuju na problem s telesnom težinom. Međutim, organizam je u takvim slučajevima izložen velikoj opasnosti od srčanih oboljenja, insulinske rezistencije i, posledično, dijabetesa tipa 2, čak i nekih vrsta malignih tumora.

A u pozadini svega leži delovanje dva hormona, kortizola i insulina, koji aktiviraju enzim lipoprotein lipazu (LPL), odgovoran za skladištenje masti u predelu stomaka.

Problematični kortizol

Kortizol je hormon nadbubrežne žlezde, koji bi trebalo da se luči u situacijama koje ugrožavaju život, kakvih u savremenom svetu nema baš mnogo. Međutim, mozak modernog čoveka, koji je više nego ikada usmeren na borbu za golu egzistenciju, mnogo toga neopravdano registruje kao opasnost. Zbog toga se kao odgovor na stres, pokreće mehanizme za pojačano lučenje kortizola.

To povećava potrebu za hranom, pogotovo onom teškom i kaloričnom. Ona se unosi u količinama koje su mnogo veće od neophodnih, pa dolazi do stvaranja masnih naslaga.

Insulinska rezistencija se takođe povezuje sa stresom i konzumiranjem nekvalitetnih namirnica. Najčešće industrijski prerađene hrane, transmasnoća i slatkiša. Ona čini da se u krvi zadržava previše šećera (uprkos tome što pankreas luči dovoljno insulina). Njega jetra pretvara u masnoće, i to one najopasnije – visceralne, dok neiskorišćeni insulin oštećuje tkiva.

No, pouzdano je utvrđeno da je stres jedan od okidača ovog poremećaja i u ovom slučaju javlja se neprekidan osećaj gladi uz nekontrolisan unos nezdrave hrane. To se pretvara u začarani krug iz kojeg ljudi pokušavaju da izađu tek kada im je zdravlje ozbiljno ugroženo. Problem se uvećava sastarenjem, kada se metabolizam usporava, a potrebe organizma za kalorijama postaju sve manje.

Svest o tome koliko mogu da naude “nevidljive” masnoće, udružene sa salom na stomaku, svakako je dobar motiv da se nešto preduzme pre nego što bude kasno. Vežbanjem se ne može postići mnogo ako se ne promeni način života, pre svega ishrane, a tome treba dodati i uspostavljanje optimalnog ritma spavanja i izbegavanje stresa.

Jednostavan test otkriva da li ste pod rizikom

Kako saznati da se oko unutrašnjih organa stvorio višak masnih naslaga?

Vrlo jednostavno podelite obim struka sa obimom kukova. Broj koji se dobije, predstavlja takozvani WHR indeks, koji, ukoliko ja veći od 0,80 za žane i 0,90 za muškarce, upozorava na to da je organizam na ivici i u opasnosti te da se za kratko vreme može stvoriti ozbiljniji zdravstveni problem.

Stručnjaci ističu da osobe koje su “kruškasto” građene, sa užim strukom, a širim bokovima, imaju više potkožne, a manje visceralne masti. Sa druge strane osobe s telom u obliku jabuke, sa salom nataloženim oko stomaka, su pod velikim rizikom, jer je izvesno da su im unutrašnji organi “tapacirani” masnim naslagama.

Kako skinuti masne naslage – za početak promenite ishranu

Način ishrane je od suštinskog značaja za skidanje viška masnih naslaga.

Šest manjih obroka dnevno, mnogo zelenog povrća, mahunarki, voća i integralnih žitarica, kvalitetnih proteina (ribe, posnog mesa, fermentisanih mlečnih proizvoda). Ne zaboravite, pijte najmanje dva litra vode na dan.

Sve to predstavlja bazu na koju se nadograđuje ostalo. A tu, pre svega, spadaju smanjenje stresa i uspostavljenje optimalnog ritma spavanja, koji podrazumeva najmanje sedam sati sna.

Ne treba zaboraviti ni fizičku aktivnost. Pešačite što više, brzo hodanje je odličan izbor. Nemojte koristiti lift i vežbajte bar pola sata dnevno. Imajte na umu da izvođenje trbušnjaka i trening snage nemaju efekta kada je reč o skidanju sala na stomaku i redukovanju visceralnih masnoća.

Istraživanja pokazuju da najbolje efekte u redukciji masnih naslaga, pogotovo onih na jetri, imaju aerobne vežbe.

Možda sve ovo ne deluje jednostavno, ali kada se uđe u kolotečinu, postaje mnogo lakše. Pritom, promene će biti vidljive u kratkom roku, mada je najveći bonus otklanjanje rizika po zdravlje.

Jedan od načina kako da skinete masne naslage sa struka jeste i liposukcijska ishrana. Ona će vam omogućiti da bez gladovanja dovedete telo u željenu formu.

Top 6 saveznika za zdravo mršavljenje

Pektin

Svakodnevno jedite jabuke, jer one obiluju dijetetskim vlaknima, flavonoidima, fitosterolima i beta karotenom. Izazivaju osećaj sitosti, a zahvaljujući visokom sadržaju pektina, smanjuju naslage visceralnih masti.

Rezultati studije sprovedene na univerzitetu u Sao Paulu, u kojoj je učestvovalo 76 žena potvrđuju ovaj koncept. Naime, žene koje su jele po tri jabuke dnevno, za samo mesec dana, redukovale su masne naslage za 10%.

Naučnici su utvrdili da pektin, kada dospe u organe za varenje, proizvodi supstancu sličnu gelu koja izbacuje loš holesterol i masti.

Bademi

Polinezasićene i mononezasićene masnoće iz ovog koštunjavog voća odlična su prevencija kardiovaskularnih bolesti.Zahvaljujući velikoj količini magnezijuma, bademi su važan faktor za izgradnju mišića koji će jednostavno “izgurati” višak visceralnih masti.

Mogu se konzumirati bademi za užinu ili kao dodatak salatama. Osim toga. dodatni material iz sadržaja vlakana u bademima održaće vas dugo sitim. Bademi sadrže kalorije, a neće doprineti visceralnim mastima.

Pasulj

Veoma je bogat rastvorljivim vlaknima, koji su moćni čistači masnoća nataloženih na unutrašnjim organima. Sa druge strane obilje proteina iz pasulja obezbeđuje telu neophodnu snagu.

Neizostavan je deo jelovnika osoba koje žele da skinu salo sa stomaka, a osim kao varivo, može se pripremati i u obliku salate ili čorbe.

Ječam

Rezultati nedavne studije pokazali su da tri porcije ječma nedeljno znatno snižavaju vrednosti lošeg i ukupnog holesterola.Zahvaljujući obilju beta-glukana ova žitarica vrlo uspešno redukuje količinu skrivenih masnoća.

Višnje

Istraživači sa Mičigenskog univerziteta otkrili su da višnje veoma efikasno snižavaju nivo holesterola i ublažavaju tegobe izazvane koronarnim bolestima i metaboličkim sindromom.Njegov se nastanak povezujes naslagama masti u predelu stomaka. Dovoljno je pojesti po 100 g višanja tri puta nedeljno, svežih, smrznutih ili u obliku soka.

Zeleni čaj

Polifenoli iz zelenog čaja ubrzavaju metabolizam i vrlo efikasno tope višak visceralnih masti sa zidova jetre. Za najbolji učinak savetuje se svakodnevno konzumiranje po dve šolje ovog napitka.

Pijte kefir

Bez balansirane crevne flore, nema ni zdravlja. Od ključnog je značaja za snažan imunitet, a osim toga dobre bakterije u crevima utiču i na metabolizam.

Namirnice bogate probioticima i te kako mogu da pomognu u procesu mršavljenja.  Stoga redovno konzumirajte probiotski jogurt, domaći kefir i turšiju ili povremeno uzimajte probiotske suplemente.

Najbolji recepti za skidanje sala sa stomaka

 Napravite smuti od zelenog čaja

Sastojci:

• 2 dl zelenog čaja
• 1 banana
• 1 šolja sitno seckanog spanaća
• 1 zelena jabuka sitno iseckana
• 1/4 avokada sitno iseckanog
• 1 kašičica polenovog praha
• 1 kašičica kokosovog ulja
• 2 kašičice meda.

Priprema: Sipati sve sastojke u blender i dobro izmiksati.

 Zdrava salata od ječma

Sastojci:

• 1 šolja kuvanog ječma
• 1 šolja kuvanih leblebija
• pola krastavca, isečenog na kolutove
• 4-5 čeri pardajza, isečenih napola
• 1/4 avokada
• 3 kašike humusa
• 1 kašika sitno seckane crvene pečene paprike
• 1 kašika soka od limuna
• 1-2 kašike vode
• 1 kašičica sitno seckanog peršuna
• so i biber po ukusu.

Priprema:

U činiji za salatu pomešati ječam, leblebije, krastavac, paradajz i sitno iseckani avokado. Pomešati humus, papriku, sok od limuna, vodu, peršun, so i biber. Preliti salatu dresingom i lagano promešati.

Smuti sa kefirom

Sastojci:

• 3 dl kefira,
• pola šolje zamrznutih ili svežih višanja,
• pola banane,
• pola šolje zamrznutih borovnica,
• 1 kašika meda,
• 1 kašičica polenovog praha,
• 1 kašičica kokosovog ulja.

Priprema:

Sipati sve sastojke u blender i dobro izmiksati.