Maskote su ogledalo neke kompanije ili firme, brend ili lanac koji ih održava i štiti od kolapsa.
Teško da danas postoji osoba koja nikada nije čula za Miki Mausa koji je ikona i zaštitni znak crtanih filmova i kompanije Dizni. Svi znaju za Asteriksa, vodeće figure francuskog pobunječničkog stripa. Setimo se i Čarli Čaplina, legende nemih komedija u filmu; svi oni imaju ogroman značaj za ljude širom sveta.
Međutim, svi oni imaju i smenu kako godine prolaze, poput mačaka Feliksa koji je svojevremeno bio gigant u američkom stripu, ili Žutog dečaka koji je zaslužan za njegov razvoj.
Jedan od onih koji su svoj put našli iz potpune anonimnosti jeste Jumpman, protagonista arkadne igre “Donki Kong”, autora Šigeru Mijamotoa. Danas ga prepoznajemo pod drugim imenom. Već čitave generacije vodi u različite avanture, u potrazi za voljenom princezom.
U pitanju je niko drugi nego Super Mario, verni čuvar kuće Nitendo. Dan-danas u Japanu, zemlji porekla, važi za junaka sa najvećim brojem naslova, i svake godine osvaja novu publiku. Put do te titule bio je trnovit.
Sve je počelo od estetskih i strukturnih promena. Od stolara, koji je bio prvobitni koncept lika, došlo se do vodoinstalatera. Osmišljen je svet pun prepreka na putu do princeze, sačinjenim od cevi koje vode iz nivoa u nivo.
Igra je prvobitno objavljena na tada revolucionarnoj Nintendo Entrtejment Sistem konzoli (skraćeno NES) zabeleživši neverovatnu prodaju od 62 miliona u svetu, što je uticalo na razvoj i uspeh budućih naslova poput Legende o Zeldi, Dak Hanta i Megamena.
Još tada, kao dobro oformljeni lik, Super Mario izgledao je kao nešto potpuno novo u svetu video igara, oborivši sve rekorde u igraonicama. Koliko je opisan kao platforma toliko spada i u avanturističku igra punu skrivenih puteva, nezgodnih neprijatelja i šarenog sveta koji ga okružuje.
Pored sakupljanja života i poboljšanja, tu su i magične pečurke od kojih može da postane veći i snažniji, ne bi li polomio kocke od kamena, radi hitpointa, čarobne zvezde ili cveta princeze Peach, kao i brojne druge mogućnosti koje igru čine zabavnijom.
Iako je ostao u senci, Mariov brat Luiđi, dobija svoje mesto u naslovima gde preuzima glavnu ulogu kao što je Luiđi Menšn, koja beleži solidnu popularnost na Nintendo Gejm Kjub konzoli, i kao jedan od igranijih likova za volanom u dosada standardnom Mario Kartu.
Nažalost, pored uspeha na malim ekranima, braća Mario na velikom platnu doživljavaju poraz. Nakon animiranog filma sa osrednjim ocenom, sledi filmsko ostvarenje Super Mario Bros (1993) koji se smatra za jedan od najgorih filmova u modernoj kinematografiji.
Ipak, Marijeva popularnost ne jenjava, i dok je svuda prepoznat, baza njegovih obožavaoca raste iz godine u godinu.
Na pomen reči Sega, kuće koja nam je podarila junake poput Ertvorm Džima i Bugermena, postoji još jedan junak koji je devedestih srušio italijanskog vodoinstalatera sa njegovog prestola popularnosti.
Kao brža, bolja i savremenija od prethodnih, kao konzola koja je ispred Nintenda, Sega je sa svojom 16-bitnom grafikom i marketinškom sprdnjom “Sega does what Nintendon’t” našla put do kupaca.
Na domaćem terenu, zalugom piratskih izdanja tkz. “žutih ketridža”, Sega je uživala veću popularnost od Nitenda. To je omogućilo Segi da plasira svoje hitove širom sveta čak i u zemljama gde je distribucija bila na minimumu.
Sve je počelo od Sonika, koji je zbog svoje brzine i superiornosti prestigao Aleks Kida, klempavog klinca što jede hamburgere i obračune rešava igrom “papir-kamen-makaze”.
Sonik je predstavnik kuće Sega koja je imala dosta junaka, ali ni jednog kao plavog ježa koji svojom super-brzinom uništava prepreke, seče neprijatelje kao puter i štiti kraljevstvo od naučnika Egmana, poznatijeg kao Robotnik.
Ipak, svojevremeno Sega je prodala svega 30,75 miliona primeraka, a glavni problem bila je politika između USA i Japana. Prvobitno nazvan Mr. Nidlmaus, autora Naotoa Ohšima, Sonik Hedžhog, danas važi za jednu od naprodavanijih igara svih vremena.
Jež je sa Segom vladao čitavu deceniju. Potom se njegova slava gasila. Usporio je sa nastavcima, ponavljanjima i prebacivanjem iz 2D sveta u 3D okruženje. I pored toga što je bila rasprodata, poslednja konzola koju su izbacili – Sega Drimkast, nije izdržala test vremena. Priča se drastično promenila, otišavši u nepoznatom smeru.
Danas, ove dve ikone, u okrilju kompanije Nitendo, zakopale su ratne sekire, spojile snage i rade kao saveznici u borbi za svet video igara. Više ne pretrčavaju ili preskaču jedan drugog.
