Miša od 4. razreda osnovne škole fizikališe na gradilištima ne bi li svojoj porodici pomogao da preživi, ali ga to nije sprečilo da zavši studije. Međutim, činjenica da će uskoro biti akademski obrazovan nimalo mu nije pomogla da dođe do nekog stalnog posla.
– Ako nemaš vezu, nemaš ni posao. Samo ove godine sam 50 puta poslao CV, ni na jedan nisam dobio odgovor. Ne mogu da se zaposlim ni sa srednjom školom. Kažu, uskoro ćeš da diplomiraš, pa će da tražiš odgovarajuće radno mesto i veću platu. Bio sam u Beogradu, Kragujevcu, Kruševcu… Svuda dobijam iste odgovore – previše sam kvalifikovan i za magacionera, brigadira, čuvara. Ne biram posao, samo da bude stalan, ali nema ništa – kaže Miša.
Živi sa roditeljima, a jedini prihod im je očeva penzija od 9.800 dinara i socijalni dodatak od 4.500 dinara.
– Zaradim od fizikalisanja do 30.000 dinara. Sada sam uspeo da nađem posao za narednih mesec dana, ali šta posle. Svestan sam težine situacije u porodici i u državi, pa me nije stid radim kao fizički radnik. Dobro je da ima posla i sa lopatom, bar ćemo zaraditi nešto do nekih boljih vremena – ističe Miša.
Kaže da zna da radi sve poslove na gradilištu, a što ne zna, spreman je da nauči.
– Ništa nije teško ako postoji volja. I kada se studira mašinstvo i kada se radi na građevini. Trenutno kopam kanale i radim na razvlačenju žica, ali radim skoro sve fizičke poslove. Kad nešto i ne znam, brzo naučim. Gledam kako se radi, pitam nekoga – poverava se Miša.
Ponekad na gradilištu ostane i do ponoći, ali ga to ne sprečava da ujutro bude na fakultetu u Nišu. Vozom iz Žitkovca…
