Vuku Vuksanoviću, vaterpolisti i Kristini Marjanović, studentkinji ekonomije, iako oboje iz Niša, putevi su se ukrstili u Sunčevom Bregu u Bugarskoj gde su 2016. došli na Studentske sportske igre – Ekonomijadu.
Put ih je iz Sunčevog Brega odveo na različite strane. Kristina se vratila u Niš, a Vuk je otputovao u Duizburg za koji je igrao vaterpolo. Veze nisu pokidane ni onda kada se Kristina posle fakulteta zaposlila u arapskoj avio-kompaniji Er Katar. Vuk kaže da su se sretali po celome svetu, pa nabraja Minhen, Beč, Sejšele, Zagreb, Brisel, Amsterdam… “Svetski susreti” zaljubljenog para trajali su gotovo dve godine, dok konačno oboje nisu “aterirali” u severnonemačkom Hanoveru u kojem je Vuk dobio mesto trenera podmlatka vaterpolista hanoverskog Waspo kluba, reprezentacije Donje Saksonije i mlade reprezentacije Nemačke. Početkom januara 2020. jedan avion Er Katara Hanover je napustio s jednom stjuardesom manje. Kristina je zatrudnela, i Vuk je bio kategoričan: “Dosta je kruženja po svetu. Dete mora da odrasta na zemlji.” Sudbonosno “Da” rekli su krajem istog meseca u Konzulatu Srbije u Frankfurtu.
U oktobru 2020. Vuka je još jednom obasjalo sunce Sunčevog Brega. Kristina mu je na svet donela Mašu – tamnoputu devojčicu (3.350 gr) kojoj se neopisivo obradovao.
– Te braon okice za pet minuta promenile su nam ceo život. Teško je opisati osećanje kad prvi put postaneš roditelj. Prvo nismo bili svesni da je to stvarno naše dete, a potom smo se neizmerno radovali. Sada se već sve uhodalo. Maša nije “gnjavatorka”. Igra se, guče i priča. Već sada, tako mala pokazuje da bi mogla da postane dobra teniserka. Ponekad imamo osećaj da se svađa i bori za neko svoje temeljno pravo koje smo joj uskratili, a mi onda mislimo – bože šta li hoće. A u stvari neće ništa, osim da smo s njom – priča ponosni tata.
U početku je bilo mnogo posla kojem nisu bili vični.
– Tako je valjda kod svih mladih roditelja. Moja mama Emina bila je tu za vreme porođaja i nekoliko nedelja kasnije. Pomogla nam je oko kupanja i presvlačenja deteta, što su za nas bile veoma složene radnje. Mnogo nam je pomogla i naša prijateljica Birgit Housios, nastavnica nemačkog iz Volosa u Grčkoj, koja je osam meseci živela s nama. Njena podrška nam je veoma puno značila. Sreća što je u Hanoveru od samog Mašinog rođenja – dodaje presrećna mama Kristina.
Kad je reč o koroni Vuksanovići ne žive u strahu, ali COVID-19
shvataju ozbiljno.
– Virus nije bezazlen i mi se pridržavamo svih mera zaštite i preventive. Neki naši poznanici su nastradali, a neki prijatelji mogli su još i gore da prođu – kaže Vuk i otkriva nam planove o putovanju u Srbiju.
– Moj otac Radoš i majka Ljiljana zbog pandemije nas nisu još posetili, ali se svakodnevno vidimo i čujemo preko vocapa, a u junu se sigurno vidimo, jer mi putujemo u Srbiju, kod njih. Počeli smo da planiramo naše crkveno venčanje i Mašino krštenje. Ta ceremonija radi porodice mora da se održi u Srbiji. S obzirom na to da u Srbiji vakcinacija dobro napreduje, očekujemo da će se do juna steći kolektivni imunitet, pa će i naša radost biti veća. U svakom slučaju svečanost smo, uz pridržavanje svih propisanih mera, planirali da održimo u užem porodičnom krugu u crkvi Svetih Ćirila i Metodija u Crvenoj Reci. Svi se radujemo tom putu, a Maša već pakuje kofere i svoju kucu Belu uči kako da se ponaša.
Tetka Adrijana se rasplakala
Maša još nije bila u Srbiji, ali je s mamom i tatom krajem marta već bila na dalekom putu.
– Kristinina sestra Adrijana živi na Malti, a krajem marta se udala pa smo išli da je posetimo. Kad je videla Mašu, toliko se rasplakala da smo je jedva utešili – kaže Vuk.
Rastu zajedno
– Belu, nemačkog špica, nabavio sam u Beogradu, Kristini za 26. rođendan, a ujedno hteo sam da dete odrasta sa psom. Bela sada ima nešto mnje od godinu dana, a Maša je mala da bi se s njom igrala. Ponekad je počupa i to je sve. Ali sam uveren da će postati dobre pijateljice – priča Vuk.
I Šibenik neizvestan
Vuksanović koji ugovor ima do 2025. godine ne žali se na svoj profesionalni status u Hanoveru, ali ga pandemija zabrinjava, jer se loše odražava na klubove .
– Do sada nismo imali pripreme reprezentacije, jer ni klubovi nisu trenirali. Mi u Hanoveru, od 60 igrača, 15 imamo u karantinu. Svi turniri su otkazani, a upitan je i Šibenik u kojem bi u junu trebalo da igramo kvalifikacije za Evropsko juniorsko prvenstvo – zabrinut je bos mladih vaterpolista Hanovera, Donje Saksonije i Nemačke.
