Istina, zgusnuti protokol ceremonije nije omogućavao da svi zainteresovani budu na svakom mestu gde su želeli, ali što je najvažnije, na svakom mestu bilo je patriota odevenih u narodne nošnje i okićenih srpskim trobojkama.
ZastavničariČast da na svečanoj ceremoniji nose zastave dobilo je dvoje dijasporaca: Milica Milutinović iz Marseja i Petar Pepi Petrović iz Pariza. |
Tragični događaj od 9. oktobra 1934. godine istorija pamti sa gorčinom, ne samo po nehumanosti, već i kao političko zlodelo koje je, u pravcu rata, kanalisalo tadašnje dalje evropske tokove.
Marsej pamti taj dan. Sada, posle osam decenija, francuska vlada u zvaničnu posetu pozvala je prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića i princezu Katarinu.
U ceremonijanom delu pridružila im se zvanična delegacija Srbije predvođena savetnikom predsednika Srbije Radoslavom Pavlovićem, predsedavajućim Krunskog saveta Dragomirom Acovićem, njihovim domaćinima sekretarom za evropske poslove u Ministarstvu spoljnih poslova Arlen Denizom i preferom Marseja, a sa srpske diplomatske strane ambasadorom Rajkom Ristićem i izaslanikom odbrane puk. Zoranom Rašetom i drugim zvaničnicima.
"Odakle si sele"Kako su najavili, naši Parižani su došli u narodnim nošnjama, što je izazvalo opšte simpatije, zaustavljali su ih, raspitivali se odakle su, a kad je princeza Katarina videla Slavicu Loran i Slobu Šumadinca, odmah ih je izabrala za svoje telohranitelje. |
Tokom cele ceremonije provlačilo se prijateljstvo dve zemlje, podvukli su to i govornici (knez Aleksandar i ministar Deniz) uz naznaku da srpsko-francusko prijateljstvo traje.
A, trčalo se sa kraja na kraj Marseja, stiglo i na groblje Solunaca u 100 kilometara udaljenom San Mondrijeu i svugde se spontano nametao osećaj dobrodošlice, dobronamernosti i ponos pripadnosti.
Istorija je evocirana na četiri mesta: pred patriotskim spomenikom Korniš, na mestu ubistva kralja Aleksandra, u Muzeju u Marseju i na groblju San Mondrije, gde je, možda, bilo i najemotivnije, tu je za Ambasadu Srbije i dijasporce omaž organizovao veliki tamošnji humanitarac Velimir Ostoja. Položeno je cveće, a zemljaci su se odlučili za 22 ruže na 22 groba srpskih solunskih boraca -ranjenika koji su preminuli tokom lečenja u Marseju.
Uz Milicu Milutinović koja je povukla najveći deo odlične dijasporske organizacije i Srbe iz Marseja i okolnih mesta, u Marsej je stiglo dvadesetak Parižana: Romeo Milošević je predvodio članove Saveza Srba Francuske, uz njega su bili članovi Svesrpske zajednice Francuske, Udruženja "Kralj Petar Prvi", Ravnogorskog pokreta i Udruženja Kraljevine Karađorđević.
