Ovako "bogat" rezultat bio bi, svakako, neizvodljiv bez upotrebe brutalne, obaveštajne i vojne sile u službi političke arogancije, a pod lažnom zastavom širenja demokratije, ljudskih prava, vladavine zakona i, pre svega, pseudo-teze o direktnoj pretnji samoj Americi.
Vojnici SAD su ovog trenutka raspoređeni u 150(!) zemalja sveta; 160.000 ljudi iz aktivnog sastava američke armije dejstvuje trenutno izvan američke teritorije. Od tog broja, oko 68.000 osigurava američke strateške interese u Evropi; oko 80.000 u istočnoj Aziji i Pacifiku; blizu pet hiljada je stacionirano u Severnoj Africi, na Bliskom istoku i delovima Južne Azije…
Paralelno sa ovom vojnom mapom, Pentagon je trenutno, na ovaj ili onaj način, u stalnom "tajnom ratu" preko takozvanih "specijalnih operacija" – u 124 zemlje(!) sveta, kako je to u njegovoj obimnoj knjizi nabrojao američki "uzbunjivač" Danijel Elsberg.
Ime američkih "neprijatelja" zbog kojih je angažovana sva ova kaznena ekspedicija, je vrlo rastegljiva stvarčica i menja se iz prilike u priliku, već prema trenutku i stanju korporativnih interesa koji kontrolišu sva četiri imperijalna stuba u Vašingtonu – Pentagon-CIA-Bela kuća-Stejt department.
"Naši neprijatelji su rastegljiva skala, od nekadašnjeg komunizma do sadašnjeg islamizma… Generalno, naš neprijatelj je svako ko bi da bude nezavistan od zapadne moći i dominacije, a to su naročito one zemlje koje raspolažu strateški korisnim i energetski bogatim izvorima… Lidere takvih zemalja obično uklanjamo silom. Takvi su, naprimer, bili Mohamed Mosadik (Iran), Salvador Aljende (Čile), Patris Lumumba (Kongo)… "Svi koji se nađu na listi za odstrel, najpre budu satanizovani u zapadnim medijima, a zatim uzeti u 'obradu' – Fidel Kastro, Hugo Čavez, sada Vladmir Putin", piše Džon Pildžer, britanski publicista i analitičar leve orijentacije.
Strategija i taktika Zapada u Ukrajini, po Pildžeru se razlikuje od ostalih intervencija samo po obimu implikacija i pretnji celom svetu. I prvi put, od Ronalda Regana do danas, Amerika preti da, preko Ukrajine, ceo svet uvuče u globalni rat kataklizmičkih posledica.
Situacija u Ukrajini je, ovog trenutka, bomba sa upaljačem koji dogoreva: "Sa Istočnom Evropom i Balkanom pretvorenim u, praktično, isturene baze NATO, poslednja tampon zona prema Rusiji – Ukrajina, sada se rastače u kombinovanoj operaciji NATO (Amerika) i Evropske unije… Mi na Zapadu činimo nešo doskora nezamislivo – podržavamo i podstičemo naciste u zemlji u kojoj su ukrajinski nacisti već jednom marširali, zajedno sa Hitlerom, na Rusiju; da bi – šezdest godina kasnije, ruku pod ruku i mi sa njima, krenuli, u još jedan marš tamo gde smo videli kako se, svojevremeno, proveo i Napoleon Bonaparta" (Pildzer).
Analiza mu je bolno tačna. Izostavio je samo – namerno, omaškom ili kao nerelvantno – da, ruku pod ruku, sa kijevskim neonacistima, Amerikom i Evropskom unijom, sada marširaju u Ukrajini, složno, strojevim korakom na Rusiju i neki drugi, među njima i oni isti koji su, koliko juče nudili Borisu Jeljicinu, pa Vladimiru Putinu – Srbiju kao još jednu guberniju majčice Rusije.
Jeljcin je bio mrtav pijan pa ponudu nije ni primetio. A, Vladimir je mrtav trezan, možda bi nas još i primio, ako se popravimo. Ali bez Bajčetine.
