Pevačica Marina Visković kaže da se uvek vodila emocijama, da voli da troši, da nikada nije kalkulisala i da ne postoji stvar zbog koje se kaje u životu.
Marina Visković ovih dana uživala je na Maldivima, pa je hladnu beogradsku zimu zamenila peščanim plažama, gde je preplanula, a na njeno izvajano telo u kupaćem kostimu nijedan muškarac nije ostao ravnodušan.
Da li si strastvena žena?
– Jesam. Jako sam strastvena žena. To je prelepo. Volim strastvene ljude. Ne mogu ništa bez strasti da radim. Ni kada su u pitanju prijateljstva, ljubav, pevanje… Meni je strast bitna.
Da li te je to skupo koštalo. Možda je bilo bolje nekada da si kalkulisala?
– Ma, neću da kalkulišem. Nikada ne mogu da kalkulišem kada su odnosi u pitanju. Mogu samo da budem strastvena da me vodi moj osećaj. I neka pogrešim, šta ima veze. Živo sam biće. Nekada pogrešim sto puta. Idem emocijama i to ne može da bude pogrešno.
Koliko su ti emotivni udarci znali da te zabole?
– Svi smo slabi kada je reč o emocijama. Ali ne moraju da budu samo ljubavne. Mogu i prijateljske, rodbinske. To je normalno da na njih budemo slabi. Ne mogu da budem neko ko će da bude prazan, bez strasti i da merim, sečem. Idem osećajem. Ja sam Riba – Rak u horoskopu i takva sam. Nekada sam to želela da suzbijem, ali sam shvatila da je to moja najlepša strana ličnosti.
Koliko si posle raskida želela bivšem da pošalješ poruku?
– Naravno da sam slala. Mi smo toliko godina bili zajedno. Ne bih da pričam o tome zato što je prošlo dosta vremena. Ali ako pričamo o ljubavima, sve je to normalno. Svi smo živa bića. Nekada imamo svoje slabosti. Bilo bi nenormalno da nisam.
Milica Dabović je svoje stvari prodavala da bi mogla finansijski da opstaje u životu. Da li bi ti isto to uradila?
– Ne. Zato što sam sve uništila. Ne pazim na to. Tako da ne mogu ništa ni da prodam. Ja sam neko ko nema osećaj za garderobu da je preterano čuvam. Nikada nisam prodavala, ali nemam ništa protiv toga. Čak sam dosta puta poklonila što ne nosim. Često čistim garderober jer ne volim da mi se skupljaju stvari.
Da si sve račune čuvala od garderobe i ostalih modnih stvari, da li bi krajnji rezultat bila suma za koju bi mogla da kupiš garsonjeru, jednosoban ili čak dvosoban stan?
– Kakav dvosoban stan?! To bi bila kuća na Vračaru.
Da li se kaješ zbog toga?
– Ne kajem se. Sve u svoje vreme. Smatram da smo svi u nekom trenutku radili najbolje što smo znali. Ja sam to volela, a iskreno, uvek sam imala gde da živim. Imam svoj stan. Volim da putujem i volim da trošim novac. Kada ja imam, imaju i svi oko mene.
Ranije si rekla da nisi uspela da uštediš 200 evra. Da li se nešto promenilo?
– Ne. Ali dobro izgledam za osobu koja nema ni 200 evra. Šalim se. Nikada u životu nisam znala da štedim. To mi je mana. Sa novcem ne znam. Meni treba savetnik za finansije. Svesna sam da je to mana, ali šta ću takva sam, uvek idem do kraja. I kada se voli i kada se troši. Meni pare ništa ne znače. Nekada imam, nekad nemam. Sve je to normalno.
