Slavna multimedijalna umetnica Marina Abramović, koja je posle četiri decenije ponovo u Beogradu povodom njene retrospektivne izložbe “Čistač”, kaže da se vraća sa mnogo emocija, nostalgije i sećanja.
U Muzeju savremene umetnosti u subotu će biti otvorena njena izložba, poslednja u nizu koju je videlo nekoliko stotina hiljada posetilaca u Skandinaviji, Nemačkoj, Italiji i drugim zemljama.
Na pitanje šta je “Čistač” i zašto je tako nazvala retrospektivu, Abramović za RTS odgovara da ne voli da kaže retrosprektiva, jer kad se to kaže “onda se od umetnika očekuje da uskoro i umre zato što je napravio sve što je napravio i to je kraj života i kraj ciklusa rada”.
– Htela sam da se zove Čistač zato što to za mene znači nešto drugo – čistač prošlosti, čistac sećanja, memorija, čistac svog sopstvenog dela gde treba da budeš kritičan i očistiš sve što nisi dobro uradio i samo pokažeš publici ono što je najbolje – kaže umetnica.
Komentarišući to što je izložbu posvetila mladima i šta od njh očekuje, Abramović odgovara da od svoje generacije ne ocekuje mnogo, da zapravo ne očekuje ništa.
– Moja generacija je uradila to što je uradila, ali mladi ljudi, to je budućnost. Kada na moju izložbu dođu mladi ljudi ja znam da moj rad živi kroz njih. I to je meni vrlo važno. Ne samo da umetnici, nego jednostavno svi mladi ljudi iz koje god profesije dolaze jer imaju neki uvid u moj rad koji može da im da neka uputstva za svoj sopstveni život – navodi ona.
Na pitanje koliko savremena umetnost odslikava naše doba, a koliko utice na njega, ona odgovara da teorija da umetnost može da promeni svet nije tačna.
– Mislim da mi ne možemo da promenimo svet, ali umetnost je kiseonik našeg društva, sa umetnošću možeš da vidiš stvari na drugi način, otvori ti svest. Umetnost je vrlo važan deo naše kulture – kaže Abramović.
Odgovarajući na pitanje koliko joj znači to što je sledeće godine njena velika izložba u Kraljevskoj akademiji umetnosti u Londonu što je prvi nastup jedne žene u istoriji te institucije, ona kaže “da izgleda da je nekako uvek bila ratnik i uvek je bila prva u mnogim stvarima”.
– U našoj zemlji kada sam počela da radim performans umetnost, to se nije smatralo ničim, tako da sam stvarno morala da se za 50 godina izborim za svoje mesto u društvu. I sada, posle 250 godina, žena nije bila u Kraljevskoj akademiji, ja nosim dosta odgovornosti – zaključila je Abramović.
