Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da će aktuelni francuski predsednik Emanuel Makron verovatno pobediti u prvom krugu izbora zakazanih za 10. april i da bi pobedio bilo kog protivnika u drugom krugu 24. aprila. Prema anketama, razlika između Makrona i Marin le Pen, je 10 odsto. Dugogodišnja podrška Makronu raste poslednjih nedelja, jer birači odobravaju njegove diplomatske aktivnosti oko rata u Ukrajini. Obećava ojačanje suvereniteta Francuske.
Visoko kotiran u anketama, francuski predsednik Emanuel Makron je predstavio platformu za reizbor, obećavajući da će ojačati suverenitet Francuske i usmeravati zemlju kroz, kako je rekao, novu eru krize.
– Nalazimo se na prekretnici kada možemo da napravimo stvarnu razliku – rekao je Makron na konferenciji za novinare u Obervilijeu, severno od Pariza, na kojoj je podvukao da je rat na pragu EU i da, osim toga, globalni izazov predstavljaju i klimatske promene.
Prema Makronovim rečima, mnoge stvari koje moraju da se urade danas, u vreme krize, i koje će morati da se urade u narednim mesecima i godinama, dugoročno će strukturisati život Francuske.
Makron obećava i veću nezavisnost Francuske, jačanje vojske, izgradnju više nuklearnih reaktora, kao i povećanje državnog udela u vlasništvu strateški energetskih kompanija.
Želi, kaže, da izgradi evropski metaverzum kako bi se takmičio sa američkim tehnološkim gigantima i učinio Evropu nezavisnijom i na tom frontu.
“Obećao sam da ću smanjiti nezaposlenost – uprkos krizi, mi smo to uradili. Stopa nezaposlenosti je na najnižem nivou u poslednjih 15 godina, nezaposlenost mladih je na najnižem nivou u poslednjih 40 godina”, kaže Makron.
Obećava nastavak na reformama po pitanju tržišta rada, ali i podizanje starosne granice za odlazak u penziju sa 62 na 65 godine, kao i smanjenje poreza na nasledstvo i pojačanje javnih ulaganja u zelenu energiju i nove tehnologije.
Odlaganje do poslednjeg momenta
Makron je objavljivanje kandidature za drugi mandat odlagao do poslednjeg trenutka.
Suparnici širom političkog spektra, koji su se borili da ostvare uticaj poslednjih nedelja usred rata u Ukrajini, optužili su aktuelnog predsednika da pokušava da zaobiđe izbornu kampanju.
– Predsednik želi da bude ponovo izabran, a da nikada nije zaista bio kandidat, bez kampanje, bez debate, bez sučeljavanja ideja – požalio se u utorak konzervativni šef Senata Džerard Larčer.
Ako ne bude kampanje, rekao je Larčer za Figaro, onda će biti pitanja o legitimnosti pobednika.
Diplomatija i Ukrajina
Makron je preuzeo vodeću ulogu u zapadnim diplomatskim nastojanjima da se zaustavi rat u Ukrajini. U poslednjih pet nedelja razgovarao je oko 20 sati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. I to mu je donelo povećanje rejtinga.
Najnovije ankete pokazuju da je Makron dobio između pet i šest procenata tokom prošlog meseca i da bi mogao da bude na putu da pobedi u prvom krugu izbora sa skorom od oko 30 odsto, što je znatno veća margina pobede 2017.
U proseku, sadašnji predsednik vodi sa više od 10 odsto glasova protiv veteranke krajnje desnice Marin Le Pen. Za njom zaostaju tri kandidata sa oko 11-12 odsto – konzervativna kandidatkinja Valeri Pekres, bivši ekstremno desničarski TV stručnjak Erik Zemur i levičar Žan-Lik Melanšon.
Prva dva kandidata iz prvog idu u drugi krug 24. aprila.
Ankete trenutno pokazuju da bi Makron trijumfovao sa velikom razlikom, bez obzira na rivala.
Istraživanje anketne grupe “Odeksa”, koje je u sredu objavio Figaro, pokazalo je da bi svaki četvrti birač mogao biti uzdržan u prvom krugu izbora, što je druga najveća stopa od 1965. godine.
