O svom poreklu ne znaju mnogo. Misle da su se doselili iz čačanskog sela Lise, u 17. veku, jer iz tog doba datira najstariji nadgrobni spomenik u Žaočanima. Uz pohvale za posao koji radimo, čitaoci nam upućuju pismo i o prezimenu Kara-Marić, i pitaju da li je srodno sa Marićima i da li je od ovog prvobitno nastalo.
Selo Žaočane nismo našli u starijoj literaturi, već samo podatak da je njegova "zadnja pošta", Slatina, posle Drugog svetskog rata pripadala ljubićsko-trnavskom srezu.
Jedina banja koja se ovde spominje jeste Gornja Trepča i jedan zaselak u njoj – Prekobanjsko.
Ovde ima Marića, ali se oni prezivaju i Jovančevići i Bugarčići. Za ove druge se govorilo da su se doselili iz Bugarske. Slave Đurđic.
U susednom selu Bečnju, postoje Marići, Vujičići i Vukadinovići, koji su svi jedno i jednim prezimenom se zovu Muzikravići.
Oni su starosedeoci, ali su se 1813. posle Prvog srpskog ustanka, selili u Srem i opet vratili. Slave Aranđelovdan.
U selu Bresnici su Deli-Marići (Kara-Mariće uopšte nismo našli), poreklom od Kosovice u Starom Vlahu, ali sa slavom Sv. Stefan.
U okolnim selima doista ima Marića, ali se oni dosta razlikuju i različito prezivaju, a i slave im nisu iste.
Kara-Marići, kao i Deli-Marići, matronimička su prezimena po udovici najstarijeg pretka od koga se porodica počela uobličavati: od Mare, kojoj su kao crnomanjastoj dodavali turski epitet kara (crn, kao i u slučaju Karađprđa, Đorđa Petrovića), odnosno deli, zbog hrabrosti.
