Susret reportera “Vesti” u jednom novopazarskom lokalu sa siromašnim Milanom Milanovićem iz zabitog Žunjevića na Rogozni, započet je rečima:
– Bili smo bez prebijene pare! Ni lekove nisam imao od čega da kupim, a trebalo bi da idem na operaciju žučne kese. U bolnicu me nisu primili, jer nemam zdravstveno osiguranje. Da bi mi overili zdravstvenu knjižicu u raznim agencijama traže mi od 100 do 200 evra. Donacija bake iz Memingema, koja nam je i ranije pomagala, mnogo će nam značiti u borbi za goli opstanak na opusteloj Rogozni.
Prepešačivši dug put da bi preuzeo donaciju od 200 evra koju mu je iz Nemačke poslala baka iz Memingema, suprug Eve i otac male Marije – Mare, koje godinama izdržava nadničeći i uz pomoć čitalaca “Vesti”, istakao je da im je ova pomoć još jednom stigla u dobar čas.
– Deo ćemo potrošiti za kupovinu knjiga našoj Mari (sad se uplaćuju), jer na jesen polazi u prvi razred, a deo za najskromnije obeležavanje njenog sedmog rođendana. Šta ostane potrošiću za lekove i za zdravstveno osiguranje kako bih mogao da operišem žučnu kesu. Hvala baki iz Memingena do neba! Mnogo nam je pomogla. Nama je svaki evro zlata vredan! Želim joj dobro zdravlje, srećnu porodicu i Bog da je čuva – priča Milan.
Potvrđuje i da je život njegove porodice na Rogozni sve teži, a opstanak sve neizvesniji…
– Živimo u trošnom kućerku bez vode i kupatila, zimi se i bukvalno smrzavamo. Da nam dobri ljudi, mahom čitaoci “Vesti”, nisu kupili kravu, kozu i konja, ne bi imali od čega da živimo i verovatno bi gladovali. Nismo neradnici, želimo da radimo i zaradimo, ali u našem Žunjeviću i na celoj planini nema mnogo prilika za posao i zaradu. Povremeno zapregom otkupljivačima izvlačimo drva. Paklen je to i pretežak posao, a leti sve troje beremo pečurke, kleku, šipurak i druge šumske plodove. Nevolja je i što nam se konj razboleo, pa i njega treba da lečimo, a i to košta. Ne znam dokle ćemo ovako izdržati i da li se više vredi boriti za opstanak na pustoj planini sa koje su svi otišli. Moguće je da ćemo pokušati da se zaposlimo negde u Novom Pazaru. Najpre ću probati u JKP Gradska čistoća. Ne bih se libio ni da čistim ulice, samo da moja Mara ima sve što i ostala deca. Ako me prime, probaću da svakodnevno putujem do Rogozne kako Eva i Marija bar noću ne bi bile same, ali zimi će to biti skoro nemoguće – priča Milan i zahvaljuje svima koji su mu poslednjih godina na bilo koji način pomogli.
Bistro dete
Mada raste sama i bez televizora, kompjutera i mobilnog telefona, Milanova i Evina ćerka Marija – mala Mara izuzetno je inteligentno dete. Trenutno je predškolac u školi u Žunjeviću gde nastavu pohađaju samo tri đaka. Odavno zna sva slova, piše i lepo čita.
Paket razgalio Marino srce
Kao i uvek, baka iz Memingena pored novčnog dara, njenu miljenicu Maru uvek obraduje i povećim poklon-paketom u kome joj spakuje pregršt prelepih stvari. Samim tim i ovog puta za Maru sa ljubavlju je poslala slatkiše, kozmetiku, školski ranac, odeću, a poneku sitnicu i za njene roditelje.
– Kada Mara čuje da stiže i paket od bake iz Memingena, osmeh joj ne silazi sa lica. Hvala toj dobroj duši po stotinu puta. Nikada nećemo moći dovoljno da joj zahvalimo za sve što je učinila i nastavlja da čini za nas – poručili su Milanovići.
