Nacionalni arhiv SAD upravo je oslobodio tajnosti diplomatski telegram datiran 20. januara 1975, koji baca novo svetlo na Mardokovo učešće u burnim događajima koji su doveli do ustavne krize u Australiji 1975. godine.
Sumnja u nalogDžon Meneđu, generalni direktor "Njuz limited" ranih sedamdesetih godina, izrazio je iznađenje da je Mardok mogao da izda tako "prostački" urednički nalog kao što je "ubijte Vitlema". Meneđu, koji je bio šef odseka prvog ministra od 1974. do 1976. godine, kazao je da je Mardokov "modus operandi bio oprezniji, više prepreden tih dana", ali da on ne bi odbacio i to da je "on danas sigurno vulgarniji, ekstremnije desničarski". |
Pod naslovom "Australijski izdavač privatno se okreće protiv prvog ministra", telegram američkog generalnog konzula u Melburnu Roberta Brenda izveštava Stejt department da je "Rupert Mardok izdao poverljiva uputstva urednicima novina koje kontroliše da "ubiju Vitlema".
Opisujući Mardoka kao "zločestog dečaka australijskog novinarstva", Brend napominje da je on bio "glavni izdavač u podršci Vitlemovim naporima u pobedi laburista 1972. godine".
Novi uređivački smer ocenjen je kao kritički politički razvoj u Mardokovom izdavačkom carstvu koje je uključivalo "Australijen", kao i dnevne i nedeljne novine u svakom australijskom glavnom gradu.
– Ako Mardok Vitlema napadne lično, to bi otežalo položaj prvog ministra, ali ako bi to bilo protiv laburističke vlade, to bi bila loša vest za stranku, telegrafisao je konzul.
U svom telegramu, Brend objašnjava da reči "ubijte Vitlema" znače politički smer za novine "Njuz limited", a ne fizičku pretnju prema prvom ministru.
Celu priču ekskluzivno objavljuju izdanja "Ferfaksa" ovog vikenda. Ova novinska kuća navodi da su oni tražili uvid u ovaj telegram pre deset meseci, ali da je sada s njega skinuta oznaka poverljivosti.
Vitlemova vladaGof Vitlem ostaje zapamćen kao ličnost čija vlada je doprinela značajnim socijalnim i političkim reformama u zemlji. Poslednji mesec vladavine, oni su doneli zakon o rasnoj diskriminaciji. Taj važni dokument bitno je popravio položaj i domorodaca i etničkih zajednica, zabranjujući diskriminaciju pri zapošljavanju, nadnicama, pravu na stanovanje, pristupu dobrima i usluga, naročito kad je reč o položaju etničkih zajednica. |
Drugi diplomatski telegrami koje je pustio američki Nacionalni arhiv i zatim, sredinom 2013, obelodanio Vikilis, govore o tome kako je Mardok predvideo pad Vitlemove laburističke vlade – godinu dana pre njene smene. U novembru 1974, američki ambasador Maršal Grin izvestio je Vašington da Mardok privatno predviđa da će "australijski izbori verovatno biti održani za oko godinu dana, a da će ih izazvati neslaganje s vladom u Senatu".
Godinu kasnije, 11. novembra 1975, generalni guverner ser Džon Ker smenio je Vitlema sa mesta prvog ministra, nakon što je opozicija Liberalno-zemaljske stranke blokirala budžet u Senatu.
Iako je Mardok verovao da je igrao "značajnu ulogu" u laburističkoj izbornoj pobedi 1972. godine, njegova naklonost prema Vitlemu brzo se istopila.
– Od njega se očekuje da će pri idućim izborima podržati opoziciju, izvestio je ambasador Grin novembra 1974. godine.
Upravo obelodanjeni američki telegram pokazuje da je Mardokov politički zaokret potvrđen brzo nakon toga, a najmanje deset meseci pre nego što je Ker raspustio vladu.
Novine pri "Njuz limited" okomile su se na Vitlema i snažno podržavale lidera opozicije Malkolma Turnbula, i to u tolikoj meri da su novinari "Australijena" stupili u štrajk u znak protesta zbog takve politike. Laburistička partija je na izborima poražena do nogu i nije se vratila na vlast do 1983. godine.
Poseta LondonuProšlog petka, Mardok je posetio glavnu upravu svoje britanske ispostave u Londonu, nakon što je njegov proteže Rebeka Bruks oslobođena optužbe za prisluškivanje telefona poznatih ličnosti, a u jednoj od najvećih policijskih istraga u poslednje vreme. |
Gospodin Frejzer priznao je Mardokovu podršku, ali je rekao da je politička uloga vlasnika novina lako doživela preterivanje, kad se uzme u obzir kolaps podrške javnosti prema Vitlemovoj vladi praćenoj skandalima.
– Rupert je imao uticajne novine, svakako, ali ja ne mislim da je to uticalo na rezultat izbora – rekao je Frejzer.
Njuz korporacija nije dala odgovor na pitanja iz "Ferfaksa" o Mardokovoj ulozi u političkim događajima 1975.
