Parižanin profesor dr Dragan Pavlović je naše gore list, rođen u Vranju pre 72 godine, za anesteziologa i patofiziologa odškolovan na Beogradskom univerzitetu, sportsku medicinu dovršio je u Londonu, a sa radnim mestom prošao je Sloveniju (Kopar), Nemačku (Marl i Štutgart) i Francusku (Pariz), dakle, uspešan i priznat. Uz sve to, ulažući svoj autoritet, neraskidivo je vezan za maticu. Dr Pavlović je povremeni dijasporski aktivista, ponajviše svojim savetima na planu zdravlja, morala u načelu, znanja, nauke, kulturnog i civilizovanog ponašanja. Kao takav aktivan je i na društvenim mrežama. Dr Pavlović je povremeno na našim skupovima, a jedno vreme se predano angažovao u akciji očuvanja francuskog odbora SPKD Prosvjeta (osnovanog 1902. godine u Sarajevu), tada u saradnji sa predsednikom Radetom Adamovićem, dr Simom Mraovićem, piscima Nikolom Šuicom i Draganom Marinkovićem, advokatom Sinišom Blagojevićem i drugima.
Virus, pandemija, vakcine i sve što se oko toga plete, najkraće rečeno – izludeli su nas. To traje i niko ne zna dokle će. Zabrane, strah, briga o zdravlju, pogled u budućnost. Poslušni smo više ili manje, testiramo se, ne putujemo, ne izlazimo, ne družimo se, a ni dalje se ništa ne menja nabolje. Prof. Pavlović kao gost “Vesti” nudi rešenja i moli matičnu zemlju i sve tamo odgovorne na planu suzbijanja zaraze da ga poslušaju, uveren da se izlaz i ozdravljenje nalaze u njegovim predlozima.
– Budućnost je došla! – kratko sažima dr Pavlović.
A kao naučnik to vidi ovako:
– Budućnost će se sigurno razlikovati od sadašnjosti. Današnja pandemijska kriza mogla bi da nas “nadahne” da predvidimo budućnost, a to znači da bi bile korisne promene u načinu života i rada u budućem društvu koje bi imalo bolje razvijene modalitete komunikacije, a i društvene odnose drugačije od današnjih.
Dugoročna strategija
O čemu se radi?
– Čini se da promene koje nameće pandemija imaju predvidiv značaj ili nam pružaju uvid u deo budućnosti. Bilo bi korisno da iskoristimo ovu priliku i bolje se pripremimo za dolazak “stvarne” budućnosti – smatra dr Pavlović.
Dakle, predlažete neku vrstu ratne strategije u borbi protiv korona virusa? Imate li ideju globalnog rešenja krize? Ipak je pred nama svima pitanje: “Kada će sve ovo prestati?”
– Ne samo u pogledu globalnih rešenja, posebno je dragocena projekcija ponašanja u budućnosti, koja podrazumeva smanjivanje poslovnih kontakata među ljudima. Epidemija ne jenjava i verovatno će nas pratiti još dugo. Što se tiče prevencije verujem da bi trebalo da imamo dugoročnu strategiju, bez obzira na mogući blagotvorni efekat vakcine. Uopšteno mislim na godine ili decenije koje dolaze.
I šta bi činilo tu vašu “strategiju za budućnost”?
– Sastojala bi se od intenzivnog, sveobuhvatnog i sistematskog smanjenja nepotrebnih direktnih kontakata među ljudima. Strategija koja ne bi smanjila korisne kontakte, već bi smanjila spontane i manje efikasne. To bi moglo da bude korisno kao prevencija epidemije, a povećala bi se efikasnost međusobne saradnje.
Radni dan 24 sata
Na šta konkretno mislite? Kako, uopšte, smanjiti kontakte, a ostati u kontaktu sa realnim životom?
– To se može postići istovremenim merama u nekoliko sektora. Na primer, radne aktivnosti organizovati na takav način da se uvede klizno radno vreme (početak i kraj radnog vremena među radnicima ne bi se podudarali) ili u smenama (čitave grupe radnika radile bi u odvojenim delovima dana i noći). Na taj način bi radni dan trajao do 24 sata, verovatno bi ga pratilo skraćivanje radnog vremena i produženje radne nedelje, što bi podrazumevalo uključivanje subote i nedelje. U mnogim sektorima smenski rad i sedmodnevna radna nedelja već postoje i to ne bi bila posebna novina. Naravno da bi tada trebalo povećati frekvenciju prevoza i saobraćaja, a i javne službe bi trebalo da funkcionišu duže, prema sličnom sistemu radne nedelje i radnog dana. Sve bi to smanjilo zagušenja i “trivijalne” fizičke kontakte.
A, ipak, to ne bi ograničilo ciljane i efikasne kontakte?
– U takvim uslovima mogla bi se obavljati gotovo normalna aktivnost. Pored toga, postojeće mere treba kombinovati sa povećanim aktivnostima na društvenim mrežama i smanjenjem direktnih kontakata u obrazovanju i uslugama, uključujući zdravstvene (telemedicina) i druge usluge.
Mislite li da je narod spreman na tako drastične promene?
– Pomenuta “klizna” podela rada i drugih aktivnosti bila bi, naravno, negde novina i ne bi uvek i svugde bila moguća. Sve ove mere, verovatno, bi dovele do ublažavanja socijalnih tenzija tokom same epidemije i izolacije, a tada bi bilo lakše prihvatiti strožu kontrolu poštovanja mera za zaštitu od širenja zaraze koronom. Znamo da je “panika” (psihološki efekat) na stanovništvo, možda i štetnija od same epidemije, a predložene mere bi smanjile rizik od takvih efekata. Sve bi ovo bila pomoć u predviđanju budućnosti i gotovo bi se u potpunosti izbegli mnogi ekonomski negativni efekti izolacije – smatra prof. dr Pavlović.
Učenje i u porodici
A šta će biti sa školovanjem, da li sve prebaciti na onlajn sistem? Nije li to preveliko otuđenje među nama?
– Pretpostavljam da će se u budućnosti direktna usmena nastava smanjiti ili značajno promeniti, a kreativno se može izvoditi i do dve trećine nastave na daljinu, odnosno, u mnogo većem obimu nego što je bilo prošle ili ove godine. Direktno podučavanje pojedinaca ili u grupama, koje se u praksi primenjivalo u porodici i u institucijama (Atinska akademija, na primer), prošlo je kroz mnoge faze. Danas ne samo teorijska, već i praktična nastava polako, ali sigurno prelazi na virtuelnu metodu, pa je očigledno da će se direktni kontakti između nastavnika i učenika dodatno smanjiti. Mogućnosti koje danas nudi tehnologija, verovatno, znače revoluciju u koju tek krećemo. Veliki deo današnjeg učenja može se ponovo “aktivirati” u porodici, jer su virtuelna znanja dostupna čak i onima koji nemaju dovoljno direktnog predznanja.
Moramo da predviđamo
– Sve mi se čini, a isto je neko davno rekao, da će se u budućnosti naći samo oni koji su budućnost na vreme predvideli. To zaista može da bude ozbiljno upozorenje, a i signal za alarm. Dakle, prihvatimo i učinimo da je moguće delimično predvideti ili klica budućnosti je – u sadašnjosti. Zbir predloga za dobrobit svog naroda, ali i čovečanstva – ističe dr Pavlović.
