Zbog pandemije je Nemačka ove godine uspela da deportuje znatno manje ljudi koji nemaju pravo na boravak u zemlji. U vrhu liste zemalja porekla je Srbija sa 608 deportovanih.
Nemačka je u ovoj godini, do oktobra, deportovala 8.802 osobe koje nisu imale pravo boravka. To je znatno smanjenje u odnosu na prošlu godinu kada je deportovano 22.097 ljudi.
To smanjenje se objašnjava pandemijom zbog koje su avionske veze proređene ili prekinute, a mnoge države odbijaju da prime svoje državljane izgovarajući se zaštitom od zaraze.
U vrhu liste nema država iz kojih poslednjih godina došao najveći broj potražilaca azila, poput Avganistana, Pakistana ili zemalja severa Afrike.
Najviše deportacija obavljeno je u Albaniju (733), a slede Gruzija (711), Francuska (639), Srbija (608) i Moldavija (525).
Uz to je do oktobra 4.319 ljudi “dobrovoljno otputovalo”. U pitanju je mehanizam kada osobe sa liste za deportaciju same odu, i tada imaju pravo na finansijsku podršku u vidu plaćanja putovanja i drugih troškova, kao i jednokratno 500 evra po osobi. To je za nemačke pokrajine jeftinije nego angažman policije i drugog osoblja pri deportaciji.
– Deportacije prisiljavaju ljude da se protiv svoje volje vrate u zemlje u kojima prete nasilje, progon, egzistencijalne brige i odsustvo perspektive – kaže Ula Jelpke, poslanica Levice na čiji je parlamentarni upit zvanični Berlin objavio ove brojke.
– Deportacije moraju smesta da prestanu – zatražila je Jelpke, osvrćući se posebno na pandemiju koja je u mnogim zemljama preopteretila zdravstvene sisteme.
Početkom godine je brojka ljudi koji su obavezni da napuste Nemačku prevalila četvrt miliona. Međutim, četiri petine njih ima takozvani trpljeni status (Duldung) što znači da se deportacija, iz nekog razloga, odlaže do daljeg.
