Devojka iz Krnjače koju i danas pamte kao pravu malu muškaraču, osvojila je modni svet, iskoristivši trend povratka izraženih ženskih atributa u prvi plan. Pre nekoliko dana njeni aduti osvanuli su na uličnim bilbordima širom planete, jer je jedan od najvećih svetskih brendova objavio kampanju za jesen-zimu, čije je zaštitno lice ova lepa Srpkinja.
Šta biste savetovali devojkama koje žele da zakorače u manekenske vode?
– Ne postoji garancija za uspeh, ali ako veruju u sebe i odrede prioritet u životu i rade motivisano na tome, šanse za uspeh u modelingu, a i u ostalim stvarima će im biti veće. Posvećenost, ozbiljna agencija i sreća, tim redom uglavnom ide.
Bojana u intervjuu za „Alo!“ priča o tome koliko je bilo teško krenuti iz beogradskog predgrađa i doći do ugovora sa jednom od najjačih modnih agencija u Njujorku. Dve godine je trebalo da modna agecija „Foks“ iz Beograda, koja je Bojanin zaštitnik u modnoj industriji, ubedi agencije širom sveta da je ona, i zbog izgleda i zbog vedre prirode, zaista vanredni primerak. Koliko ozbiljno na nju računaju u Velikoj jabuci najbolje govori činjenica da će vlasnik agencije koji brine i o karijeri Ronaldove devojke Irine Šajk, postati njen lični menadžer!
Koliko je teško za jednu devojku iz Srbije da se probije u sam vrh manekenstva? Šta je odlučujuće, osim, naravno, lepote?
– Važno je imati cilj u životu i posvećeno raditi na tome. Nije nimalo lako uspeti u ovom poslu, jer je konkurencija ogromna. Na stotine hiljada devojaka svakodnevno pokušava da uspe, fizički izgled je nešto što se podrazumeva. Osim velike upornosti i vedrog duha, potrebno je imati i nešto svoje.
Svi mislimo da je život manekenke glamurozan i luksuzan, ali da li je baš tako?
– Svakako da nije. Dosta je teško, naročito u početku, zahteva dosta truda i odricanja. Meni je lično najteže što se dešava da dug vremenski period budem udaljena od svoje kuće i prijatelja u Srbiji.
Kako izgleda običan radni dan manekenke?
– Uglavnom počinje veoma rano. Ako tog dana imam posao, onda idem na mesto slikanja, pa na šminku i frizuru. Slikanje najčešće traje ceo dan, što je veoma iscrpljujuće, jer moram uvek da budem nasmejana, raspoložena, iako mi nije uvek do smeha. Posle snimanja volim da odem na trening. Ako sam slobodna, dan obično provedem na kastinzima i obilazim klijente za buduće modne angažmane. U sve to pokušavam da uklopim obaveze na fakultetu. Manekenstvo ima ograničen rok trajanja, svesna sam da moram da razmišljam o budućnosti.
Je li istina da manekenke jedu maltene list salate dnevno ili savršena linija dozvoljava i neku normalniju hranu?
– Važno je ne preterivati ni u čemu, što važi i za druge, a ne samo za modele. Ja volim hranu, tako da se često ne kontrolišem, nekad jedem i brzu hranu u kasne sate, ali zato redovno treniram.
Da li ste nekad izgubili posao zbog kojeg kilograma viška, podočnjaka ili nečeg sličnog?
– Moguće da i jesam, sve zavisi šta neko traži i šta ko smatra lepim. Svi imaju različit ukus, tako da u modelingu nema pravila što se toga tiče. Do pre nekoliko godina, devojka kao ja nije mogla da radi na određenim tržištima, a eto danas i Njujork pokazuje veliko interesovanje za mene.
Šta sve mora da se žrtvuje da bi se postalo jedno od najtraženijih novih lica u svetu? Čega ste se najteže odrekli?
– Najteže pada to što ste u inostranstvu sami, morate brzo da se osamostalite i vodite računa o sebi. Meni je bio veliki problem ta udaljenost od porodice. Dešavalo mi se da budem usamljena na najlepšim mestima u svetu, dok gledam svoje prijatelje na društvenim mrežama, kako izlaze i zabavljaju se po Beogradu.
Šta su dobre, a šta loše strane sveta mode? Ima li prevaranata?
– U ovom poslu su najlepša putovanja i šansa da se vide različite zemlje, upoznaju kulture i stekne mnoštvo prijatelja na svakom od tih putovanja. Dobre strane su i to što radiš više na sebi i postaješ ozbiljniji, jači, jer živiš sam u inostranstvu. A to je ujedno i teža strana modelinga. Ne može da se desi da devojke budu prevarene ukoliko idu u sigurne i proverene modne agencije.
Koliko se razlikuju zarade u inostranstvu od honorara u Srbiji?
– Razlika u zaradi je drastična, što je i logično, jer je u velikom broju zemalja standard veći, modno tržište je ogromna industrija, mnogo novca je u to uloženo. Problem u Srbiji je što se svaka devojka bez zanimanja predstavlja kao model, iako nije nikada živela od toga. Kad kažem manekenka, pod tim podrazumevam devojku koja je u stanju da se izdržava od manekenstva. U Srbiji nema ni dovoljno poslovnih angažmana ni poslova te vrste, da bi se moglo živeti samo od manekenstva, ovde je to hobi.
Jeste li nekad naišli na neki problem u inostranstvu zato što ste Srpkinja?
– Ne, nikad, mislim da u svetu nije bitno koje ste nacionalnosti, nego kako se pokažete kao osoba, a pod tim podrazmevam komunikativnost, elokventnost, harizmu i sposobnost da budete širokih shvatanja po pitanju nacionalnosti, seksualnosti ili vere.
