Vaterpolista Srbije Dušan Mandić rekao je da mu je 2021. godina bila neverovatna i da se tokom nje još jednom potvrdilo to da kada istinski daš sebe i kada igraš za ekipu, da se sve vrati i da se dese vrhunski rezultati.
Olimpijski šampion, ovajač Lige šampiona, najkorisniji igrač (MVP) završnog turnira LŠ i najbolji vaterpolista sveta za 2021. godinu u izboru sajta Total Waterpolo, u razgovoru za Tanjug prosetio se svih značajnih trenutaka u godini iza nas.
– Bajna godina, neverovatna. Priznanje koje je na kraju došlo je uvek lepo, ali to nije ono zbog čega sam trenirao i zbog čega igram vaterpolo. Ja sam timski igrač, ovo je timski sport. Ako jedan šraf škripi, ako nije na mestu, ceo tim pada kao kula od karata. Sve ovo je timski – rekao je Mandić u intervjuu za Tanjug.
Početkom juna sa Pro Rekom postao je šampion Evrope u Beogradu pobedom protiv Ferencvaroša (9:6), “punog srca” posle šest sezona napustio je italijanski klub i zadužio kapicu Novog Beograda.
– Odlazio sam iz Italije, nisam osvojio Ligu šampiona, taj trofej mi je falio. Bio sam zagrižen da ne odem bez tog trofeja. To mi je pošlo za rukom. Tokom cele godine znam da sam dao sve od sebe, a hvala Bogu da je sve dalo rezultat – priseća se Mandić.
‘
Sve to bila je uvertira pred Olimpijske igre u Tokiju, gde je Srbija išla da brani zlato osvojeno 2016. godine u Rio de Žaneiru.
– Još 2020. godine kada smo pauzirali zbog pandemije korona virusa, svi smo se pribojavali za Olimpijske igre, da li će da ih otkažu. Spremali smo se, ne samo četiri godine od Rija, već ceo život. Kada smo saznali da su odložene za godinu dana kasnije, pogodilo se da sam imao šest meseci pauze pre početka sezone. Ispostavilo se da mi je prijalo za ovu sezonu, ali olimpijska godina je najvažnija za sport. OI su ključ svega onog što si ti trenirao, spremao se ceo život, moraš da pokažeš najbolje tog dana. To nije lako posebno, što mi otvaramo i zatvaramo olimpijski turnir – kaže Mandić.
Iako je pritisak u Japanu bio manji nego 2016. godine u Brazilu, levoruki vaterpolista ističe da je to iskustvo sa prethodnih OI bilo klučno.
– Možda je Rio bio teži, jer nam je to zlato nedostajalo. Toliko smo bili opterećeni, bili smo pod pritiskom što se videlo po našim lošim utakmicama. Rio je bio paklen, trauma jedna. Upravo nam je to iskustvo doprinelo da na ovom turniru u Tokiju budemo baš jedna iskusna, smirena, staložena ekipa koja zna da nije tragedija ako se izgubi neka utakmica i od protivnika od kog si bolji. Znaš da sve možeš da rešis i da se spremiš. Znali smo da ne možemo da pobedimo svaku utakmicu, s obzirom na paklenu grupu. I posle poraza od Španije i Hrvatske, znali smo za šta se spremamo. Demonstriali smo silu protiv Australije, poslali smo poruku da je to ona Srbija iz Rija koje su se svi pribojavali – kaže 27-godišnji Mandić.
Meč olimpijskog turnira bilo je polufinale sa Španijom, koje je Srbija posle velike borbe, drame, preokreta i sudijskih odluka dobila 10:9.
– Konačno smo ih pobedili, jer smo u prethodnih pet utakmica gubili. Stajala nam je ta španska knedla u grlu i konačno smo ih savladali pored svih nepravdi. Lično sam imao utisak da je bila velika nepravda kada su im prilznali taj gol za 8:6. To je najvažnija utakmica svih nas. Tu je pucala tenzija. Sa svima sa kojima sam pričao posle te utakmice, ljudima koji su to gledali preko TV, ja sam proživeo i njihovo iskustvo. Velika pobeda, cela načija se radovala. Svi su saživeli sa nama. Epska utakmica. Divno, nema šta.
Niko od igrača nije uspeo da iskontroliše emocije posle susreta sa Špancima, a Mandić je ispričao i kako je bilo pronaći snagu za odlucucjući meč na OI protiv Grčke.
– To je bila i opasnost, jer smo mi znali da smo mi kvalitetnija ekipa od Grčke, koja sve iznenadilia. Igrali su fenomenali, dva puta pobedili Mađarsku. Mi onako ispražnjeni, nakon Španije… Dejan Savić imao je taj čuveni sastanak pred finale, sa snimicima porodica, žena, devojaka, dece, gde su nam svi dali podršku. Mi smo plakali pred utakmicu, gledamo te snimke, hoćemo što pre da im se vratimo… Ali znamo kako hoćemo da im se vratimo, Hoćemo da dođemo sa zlatom, a ne sa srebrom. Bila je teška utakmica, ušli smo egal, bila je borba do sredine poslednje četvrtine. Bilo je stvarno veliko emotivno pražnjenje, posebno posle toga videa, ali to mu je bio pun pogodak – ističe on.
Iako je u veoma napornoj 2021. godini pravio bravure u vodi, izdvojile su se tri situacije po kojima je Mandić ostao upamćen i van bazena. Suze i ponos nakon osvajanja LŠ, veoma jaka emotivna reakcija posle pobede protiv Španije i plasmana u finale Olimpijskih igara i sada već čuvena rečenica “Hoće neko na vaterpolo?” posle osvajanja drugog olimpijskog zlata u nizu.
– Mnogo su mi drage sve tri. To su mi bila životna ostvarenje. Šest godina se borim za taj trofej sa Pro Rekom. Uvek nam je malo falilo, uvek bismo pobedili sve utakmice do tog završnog turnira i na poslednjem ispitu bismo pali. A svi su nam stavljali pritisak favorita. Svaki protivnik igra rasterećeno protiv nas – kako u Pro Reku, tako i u reprezentaciji, a mi moramo da držimo nivo i kvalitet, da ponavljamo i to je ono što je teško i iscprljujuće. Ova godina je bila izuzetno iscrpljujuća na svakom polju. Borio sam se i za jedno i za drugo maksimalno, dao sam sve od sebe i ne mogu da izdvojim. Sad me ljudi više pamte po tim izjavama, nego po golovima ili stvarima koje sam radio u bazenu – kaže Mandić kroz osmeh.
Posle olimpijskog zlata u Tokiju veličanstvena generacije srpskog vaterpolo oprostila se od nacionalnog tima, a “adio” su rekli kapiten Filip Filipović, Andrija Prlainović, Milan Aleksić, Stefan Mitrović, Gojko i Duško Pijetlović.
Mandić će biti lider nove reprezentacije, kojoj je u amanet ostavljeno veliko nasleđe, ali i teret da se nastavi stazama velikih uspeha.
– Ja ću se potrudi da odemo korak dalje. Već sam 10 godina u reprezentaciji, više ne znam ni da li je nova ili stara. Jedna nova uloga i za nas koji ostajemo članovi reprezentacije, veća odgovornost i breme koje ćemo da nosimo. Treba da branimo dosta toga, da opet osvojim evropsko, svetsko i OI. Posmatram to tako, da do Olimpijskih igara u Parizu 2024. godine, sva takmičenja, sve Svetske lige, ova nova reprezentacija treba da iskoristi da se spremi za Pariz i da tu budemo pravi i najbolji.
Iako je sa svojih 27 godina osvojio sve što se osvojiti može, kaže da je novo poglavlje u nacionalnom timu posebna inspiracija.
– Upravo je to izazov, došlo je do velikih promena i hajde sada da pokušamo opet. Mnogo toga je novo, novih igrača, treba da vidimo kakva će atmosfera biti, kako ćemo se sklopiti. Situacija kao u Novom Beogradu, nova ekipa i nova uloga. Nekako smo se to poklopilo, drago mi je zbog toga. Imamo veliki potencijal i kvalitet, samo nam treba da nam se kockice sklope. Imaćemo Svetsko prvenstvo u maju, EP u septembru, pa Svetske lige, a 18. januara igramo protiv Italije prvu utakmicu u novijem sastavu. Videćemo – kaže on.
Bivši vaterpolista Partizana posle šest godina vratio se u srpski vaterpolo, gde je ovo sezone član “drim tima” Novog Beograda.
– Šest godina sam bio u malom italijanskom primorskom gradu Reku, sada sam ponovo u Beogradu, koji znam kakav je, ali opet moram da se naviknem na veliki grad. Ima svoje prednosti, posebno sada kada imam porodicu, mnogo je lakše. Lepo je što dosta igrača koji smo ostali u reperezentaciji, igramo u NGB, pa na taj način kroz krupski priču gradimo i reprezentaciju, uigravamo se i ubrzavamo proces sazrevanja ekipa – kaže Mandić i dodaje da je jaka domaća liga bila jedan od povoda da ponovo bude akter u srpskom klupskom vaterpolu.
– Praznik vaterpola i to je jedan od razloga zašto sam se vratio. Novi Beograd je domaćin završnog turnira Lige šampiona ove i naredne sezone, to su velike stvari za vaterpolo. Voleo bih da se ovo nastavi, da ne bude kratkog daha, kao što se dešavalo u istoriji. Sjajna liga, vrhunska, imamo ove godine najviše predstavnika u LŠ ove godine. Mislim da će to svima značiti, mladima da napreduju, da stasavaju, da osete prave utakmice, osete šta znači igranje u LŠ i da stasaju za reprezentativni kalibar.
Ekipa Vladimira Vujasinovića apsolutni je favoriti za osvajanje Superlige, pretenduje i na visok plasman u Reginalnoj ligi i Ligi šampiona, a Mandić navodi da ostvarivanje ciljeva neće biti lako.
– Rasposred ove godine… Ja nikad nisam imao takav raspored, toliko utakmica. Kad se spoje reprezentacija i klub, to je oko 90 utakmica ove godine. Treba to izdržati i ostati zdrav, izbeći povrede. Ritam je težak. Mi 29. maja završavamo SP u Japanu, a onda 7. juna igramo utakmicu u Ligi šampiona. Samo kad se to pogleda, pa ko je ovo pravio, ko je sastavio… Ali kako nama tako i drugima. Ne bežimo od uloge favorita u domaćem prvenstvu, mlada smo ekipa, imamo veliki kvalitet, nismo još uigrani kako treba. Ima vremena. Korak po korak.
Kako kaže, 2021. godina još jednom mu je potvrdila da veliki rad uvek bude nagrađen.
– Samo mi se potvrdilo to da kada istinski daš sebe i kada igrate za ekipu, tim to sve vrati i dese se vrhunski rezultati – ističe Mandić.
– Želim svima dobro zdravlje, da u Novoj godini svi počnu od sebe. Pre nego što krenu da nekog kritikuju, da pogledaju sebe u ogledalo i da ono što ne žele da njima neko uradi, da ne čine ni oni drugima – zaključio je Mandić.
