Srpski vaterpolista Dušan Mandić rekao je da još naši zlatni vaterpolisti nisu svesni koliki su uspeh napravili.
Vaterpolisti Srbije su se iz Tokija vratili kao šampioni, pošto su odbranili zlato osvojeno u Riju.
Mandić je osvojio 15 medalja sa vaterpolo reprezentacijom Srbije, za koju nastupa od 2011. godine.
Bivši igrač Primorca, Partizana i Pro Reka sada igra za Novi Beograd.
U gostovanju u “Jutru” na TV Prva, pričao je o svemu što se dešavalo na Igrama u Tokiju.
– Nisam se odmorio, nisu se ni slegli utisci. Tek ćemo biti svesni za jedno mesec dana da shvatimo koliko smo veliki uspeh napravili i koliko nam sve ovo znači – kaže Mandić.
Doček je bio prvo na aerodromu, pa emotivna konferencija, pa doček.
– Emotivno – to opisuje kompletnu situaciju. Odlazak legendarne sedmorice je glavni, oni su obeležili jedan dug period i njima treba sve posvetiti.
Da li je bilo pritiska?
– Nismo imali pritisak toga, verovatno oni jesu, mi ostali nismo. Meni je najviše zbog njih drago, bili su mi kao starija braća, sve mu su me naučili i sportskim i životnim lekcijama, to neću nikada zaboraviti. Ono što su oni uradili, otišli su u večnost.
Čuvena izjava “Ima Boga”, uz suze.
– Apsolutno jedna iskrena emocija. Ja sam reagovao na jednu sportsku nepravdu, dugo nas ti Španci mučili, godinama unazad su nam pravili probleme na Evropskom i Svetskom, izbacivali su nas u četvrtfinalu… VAR mi je ostao u sećanju, kada je Bane odbranio i kada je sudija pokazao na centar i da je gol, mi smo se razjarili svi i proradio je inat, pošto je to bio osećaj nepravde. Bolje bi im bilo da im nisu priznali gol, ovako su probudili energiju i borbenost u nama.
Finale sa Grčkom i poslednji sastanak pred finale.
– Obeleženo je Dejanom Savićem i njegovom neverovatnom idejom. Rekao nam je momci kao što vidite, ovaj sastanak neće biti uobičajen. Dao nam je svesku, gde ima uobičajeno zabeleženo sve. Rekao nam je par stvari o Grčkoj i onda nam je pustio video naših supruga, deca, sa podrškom, mi smo plakali, smejali smo se, tresli smo se… neverovatno šta mu je palo na pamet i kako je to smislio. Taj video je trajao deset minuta sa podrškama, idemo na utakmicu sa suzama u očima i posebnom željom i nekom većom motivacijom, preplavljeni smo bili divnim osećanjima.
Pripreme za Olimpijske igre.
– Mi se za to spremamo čitav život, to su odricanja. Kao deca nismo išli na ekskurzije i letovanja, mi smo išli na pripreme. Tu smo stvarali timski duh i jedinstvo, koji krasi ovu reprezentaciju dugi niz godina.
Kako dalje?
– Meni će biti baš čudno kada dođem na sledeće pripreme bez svih tih momaka. To je prirodan sled događaja, a mi ćemo pokušati da nastavimo u ovakvom ritmu i da ostanemo u vrhu. Voleo bih da ostanemo u tri najbolje selekcije i to bih smatrao uspehom.
O kapitenu Filipu Filipoviću i šta im je rekao posle utakmice sa Grčkom.
– Ne mogu da se setim tačnih reči, ali pokazao je kakav je igrač, kapiten i čovek. Dao je onaj gol Špancima, a on tokom cele karijere to radi. Mnogo sam se ugledao na njega i svaka mu čast. Zaslužio je da se ovako oprosti od reprezentacije. Privilegija je igrati sa njim.
Da li je ovo što su oni uradili podsticaj za mlade vaterpoliste?
– To je suština svega. Ako uspemo da privučemo da dođu deca da se upišu na vaterpolo, da odu na plivanje… Svima nama je u sećanju taj prvi trening i to se pamti. Svlačionica, druženje… To sve ima svoju neku posebnu čar. Voleo bih da smo uspeli da na pravi način pozovemo decu da igraju vaterpolo.
Za kraj:
– Hoće neko na vaterpolo? – zaključio je Mandić.
