Manastir Rača kod Bajine Bašte nalazi se na obali rečice Rače, Drinine pritoke, okružen šumama planine Tare.
O ktitoru i vremenu podizanja na njemu se zadržao zapis:
“V leto tisuć dvesto sedamdeset šesto mladi kralj Dragutin, praunuk Nemanje, sin Uroša Pervog, izbra ovo mesto i na njemu sozda Raču, sveto zdanje.”
Nedaleko od Rače živeli su monasi isposnici u Georgijevskom skitu, posvećenom Svetom Đorđu, koji je bio centar srpske prepisivačke škole sve do Velike seobe. Tada je, 1690. patrijarh Arsenije Treći Čarnojević povukao mnoštvo naroda u Ugarsku, a sa njim i monahe, pa je Rača opustela. Turska vojska ga je zatim zapalila kao i Georgijevski skit.
Sve do kraja 18. veka Rača je bila u ruševinama. Jeromonah Melentije Stefanović iz manastira Tronoše uspeo je da, pri povratku iz Svete zemlje, u Carigradu izdejstvuje obnovu Rače. U gradnju su pozvani svi seljaci iz okoline koji su o svom trošku dovlačili kamen. Nova crkva je završena 1796. na temeljima stare.
Kada su nekoliko godina kasnije beogradske dahije sečom knezova osujetile srpsku bunu, Hadži Melentije se pridružio ustanicima. Posle propasti Prvog srpskog ustanka 1813. godine, sa Karađorđem i drugim vojvodama prešao je u Ugarsku. Iste godine Rača je u znak odmazde uništena, a starešine pogubljene.
Hadži Melentije se 1816. vratio u Srbiju i od kneza Miloša dobio dozvolu za obnovu manastira. Ikonostas u hramu Vaznesenja Hristovog u Rači ide među najlepše u Srbiji. Načinio ga je šabački slikar Georgije Bakalović 1840. godine. Tokom Prvog i Drugog svetskog rata Rača je ponovo stradala. Nov konak je podignut 1969, uz pomoć Zavoda za zaštitu istorijskih spomenika Srbije, a na Kaluđerskim barama na Tari načinjena je i zgrada sa kapelom za prihvat gostiju.
Ruska nagrada
Hadži Melentije je po izbijanju Prvog srpskog ustanka postao komandant srpske vojske na Drini. Učestvovao je u mnogim bojevima u Podrinju i za zasluge, kao vojvoda i diplomata, dobio od komandanta ruske armije, kneza Bagrationa, zlatan prsten sa brilijantima.
