Božanski grome, trubo duhovna, sejaču vere i iskorenitelju jeresi, ugodniče Svete Trojice, veliki svetitelju Stefane, sa Anđelima predstojiš pred prestolom Božijim svagda, moli se neprestano za sve nas. Moderna nauka ne ume da objasni, ali zahvaljujući ovim rečima, koje su deo molitve Svetom despotu Stefanu Lazareviću, više stotina bračnih parova iz Srbije i sveta dobilo je decu, a još najmanje toliko je slučajeva isceljenja bolesnih.
Da to nije priča na nivou onih iz trivijalnih časopisa koji se bave onozemaljskim, svedoči najmanje 200 ljudi kojima je ova molitva konkretno pomogla. Čuda se dešavaju u manastiru Koporin kod Velike Plane, a zahvaljujući blagoslovu episkopa požarevačko-braničevskog Ignatija, reporteri “Vesti” dobili su ekskluzivnu priliku da posete taj manastir i prenesu samo deo onoga o čemu se gotovo svakodnevno svedoči.
– Ljudi su ovde stalno dolazili i molili se Bogu. Dolazili su čak i u periodima kada je crkva bila porušena. Verujući narod se probijao kroz šumu i šiblje, između svog tog srušenog kamenja i šuta kako bi se pomolio baš na onom mestu na kom su kasnije pronađene mošti Svetog despota Stefana i gde je sada njegov kivot – priča igumanija manastira Koporin, mati Ekatarina (Stojadinović).
U ovom ženskom manastiru ukupno je deset monahinja i dvojica sveštenoslužitelja – duhovnika, koji su tu za sve one koji žele da im se pročita molitva.
“Vesti” će predočiti gotovo nestvarna svedočenja i ispovesti ljudi koji su u ovom manastiru pronašli spas. Svi su uvereni da im je pomogla molitva Bogu i despotu Stefanu – ktitoru Koporina!
Igumanija Ekatarina kaže da je vrlo malo sačuvanih podataka iz istorije, ali su stručnjaci na osnovu jedne od sačuvanih fresaka nedvosmisleno utvrdili da je sagrađen u prvim godinama 15. veka i da je zadužbina despota Stefana.
– Gradnja manastira je završena negde između 1402. i 1427. godine. Ne zna se tačan datum, ali pretpostavka je da to nije moglo da bude ranije. Da je despot Stefan ktitor manastira, istoričari su zaključili na osnovu njegove freske, koja se nalazi na mestu na kom je predviđeno da budu oslikani ktitori. Ispod toga nalazi se i potpis koji bi to mogao da potvrdi, ali je zbog zuba vremena veoma oštećen, pa je nemoguće ustanoviti šta piše. Nažalost, iz tog perioda nemamo čak ni podatke da li je to bio muški ili ženski manastir, koliko je brojao monaha – priča igumanija Ekatarina.
Ona objašnjava da ne postoje pisana svedočanstva o istoriji manastira tokom turske okupacije Srbije kada je bogomolja prvi put stradala, ali ni oko događaja u Drugom svetskom ratu kada je ponovo srušen do temelja.
– Pretpostavlja se da su ga srušili Turci, ali je nepoznanica kada i kakva je sudbina bratstva koje je bilo u njemu. Iz tog perioda je jedino poznato da je obnova manastira krenula sredinom 19. veka, i to na inicijativu naroda ovog kraja. Najviđeniji i najbogatiji Srbi iz okolnih sela Orašje i smederevskog sreza odlučili su da se manastir obnovi po svaku cenu, pa je tako narod i raskrčivao krš, ali i dovlačio potrebnu građu da se podigne crkva, konaci… Tako je i obnovljen – zajedničkim radom naroda – kaže igumanija Ekatarina.
Otvaranje kovčega
Svakog 1. i 15. avgusta, na slavu Svetog Stefana, i dan prenosa moštiju Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana, kome je manastir posvećen, otvara se kovčeg u kome su pohranjene mošti despota Stefana. Tom događaju prisustvuje na hiljade vernika koji strpljivo čekaju u redu kako bi se poklonili i celivali mošti sveca.
Sin kneza Lazara
Despot Stefan Lazarević je bio sin srpskog kneza Lazara i knjeginje Milice. Posle čuvene Angorske bitke 1402. godine, vizantijski car Jovan sedmi Paleolog ga odlikuje despotskom titulom. Istoričari ga opisuju kao ratnika, vladara, diplomatu, književnika i graditelja, koji je na kraju postao i svetitelj. Osim Koporina, podigao je mnoge manastire i crkve u Srbiji: Manasiju, Kalenić, Rudenicu, Naupare. U Crnoj Gori manastire Svetih Arhangela na Prevlaci i Praskvicu nadomak Svetog Stefana, Crkvu Svete Petke u Beogradu…
“Božanski grome, sejaču vere”
Molitva Svetom despotu Stefanu Lazareviću koja se čita za dobijanje poroda sastoji se iz dva dela: Tropara i Kondaka, koju narod uzima u manastiru.
Citiramo deo Tropara:
“Istina stvari objavi te stadu tvome kao pravilo vere, obrazac krotosti i učitelja uzdržanja. Zbog toga si smirenjem stekao visoke počasti, a siromaštvom bogatstva. Oče Stefane, moli Hrista Boga da spase duše naše”.
Evo i strofe iz Kondaka:
“Božanski grome, trubo duhovna, sejaču vere i iskorenitelju jeresi, ugodniče Svete Trojice, veliki svetitelju Stefane, sa Anđelima predstojiš pred prestolom Božijim svagda, moli se neprestano za sve nas”.
