Jedno od objašnjenja zbog čega se toliki broj bračnih parova posle molitvi u manastiru Koporin ostvare kao roditelji, leži u legendi da Sveti Stefan nije imao poroda.
Naime, posle Angorske bitke, na povratku iz Carigrada, despot Stefan je na ostrvu Mitilena, današnji Lezbos, upoznao buduću suprugu Jelenu Gatiluzio, grčku princezu, blisku srodnicu dinastije Paleologa. Zavoleli su se, ali se ona u međuvremenu razbolela. Tako bolesnu je odveo u Beograd kako bi pokušao da je izleče srpski vidari, ali je ona živela još samo 42 dana. Posle toga se više nije ženio, već je nastavio da živi po svim monaškim pravilima.
Igumanija Koporin, mati Ekatarina (Stojadinović) kaže da bez obzira što je reč o pravoslavnoj svetinji, ovaj manastir posećuju bračni parovi i drugih hrišćanskih crkava, ali i drugih veroispovesti.
– To je božja promisao, pa ako je taj i druge vere. Na kraju krajeva, ti što su druge vere, kada vide sve, kada se uvere, možda se na kraju i zapitaju da li je ova naša vera ispravnija u odnosu na ono u šta oni veruju. Svako dobije isceljenje, mi se u to ne mešamo. Odnos jedne duše sa Bogom je njegov lični odnos i u to ne ulazimo. Nikoga ne ispitujemo zašto je došao ili da li mu je molitva pomogla. Bitno je da njima bude dobro, a sve drugo bi bila neka vrsta propagande što ne želimo. Nema ovde nikakve reklame, jer sam Bog poziva te ljude. Devedeset odsto ljudi koji dođu kažu da su čuli od nekoga, a ima i onih koji kažu da su sanjali. Tih slučajeva je puno. E sada, zašto ih Bog navodi baš u manastir Koporin, a ne u neki drugi, to zaista ne znam. To samo Bog zna. Možda je ovo mesto po još nečemu specifično, a da mi to još ne znamo. Jer, i ti ljudi iz ranijih vekova, posebni oni koji su obnavljali manastir, oni su bili strašno vezani za ovaj prostor. Mogli su da manastir izgrade i negde drugde, ali nisu hteli. Nešto ih je vuklo da obnove upravo ovaj manastir, a šta je to, to mi ne znamo – priča igumanija Ekatarina.
Jedan od dvojice duhovnika manastira Koporin, jerej Milan Pavlović kaže da se i sam uverio da su mnogi došli u manastir tako što su o njemu prethodno sanjali.
– Skoro nam je bila jedna žena iz Švedske. Došla je sa sinom koji je imao oko 15-tak godina i malo se čudnije ponašao. Kada me je videla prišla je sva uzbuđena sa molbom da mi ispriča šta joj se desilo. Seli smo i ona je počela da joj je sin kao mali bio jako bolestan i da su sa njim imali ozbiljnih zdravstvenih problema. Požalila se rođenoj sestri koja živi u Danskoj, a ni jedna ni druga prethodno pojma nisu imale da u Srbiji postoji manastir Koporin. Kad, sledeće jutro zove je sestra i ispriča šta je sanjala. Muž i žena idu nekim poljem, a za njima puno, puno dece. Male, velike, a svi bosi. Prolaze njivama, kroz šume, preko brda i svako od te dece je od nečega bolesno. Zaustavim te ljude i pitam zbog čega tu decu vode bosu, a oni mi odgovoriše: “Dobro je za njih da idu bosi”. Onda ih ja pitam gde ih vode, a oni kažu: “Sve ih vodimo u manastir Koporin. Tamo je za njih najbolje. Čim joj je sestra ispričala ovaj san, a ona proverila da u Srbiji zaista postoji manastir s tim imenom, spakovala je stvari za sina i sebe i avionom došla u Srbiju. Ispričala mi je da su njenog sina jedva uneli u crkvu. Kada je sveštenik počeo da čita molitvu, rekla mi je da se na detetu videlo da je pola muke nestalo. Od tada su počeli da dolaze i da idu u crkvu i sin joj je sada zdravstveno neuporedivo bolje – priča otac Milan.
On kaže da malo-malo, pa u manastir dođu roditelji kako bi se pohvalili da su posle pročitane molitve dobili porod. Navodi i da su mu neki vernici zamerali što je u par navrata čitao molitve bračnim parovima koji su druge vere.
– Nisam ni znao da su muslimani. Rekli su da su došli iz Amerike jer su čuli za naš manastir i tražili da im pročitam molitvu. Javili su se posle da su dobili dete. Slično je bilo i sa jednom našom ženom, pravoslavkom koja je udata za Švajcarca, protestanta. Bili su na molitvi, kasnije dobili dete, a onda došli da nam zahvale. Puno je tih primera – veli otac Milan Pavlović.
Povratak na izvor
– Ima i onih koji dobiju decu, a da im nije pročitana molitva. Pričao sam sa jednom ženom koja je došla sa mužem zato što je jako želela da dobije dete, ali nije mogla. Koliko je ta želja bila jaka, svedoči i podatak da je znala da ako dobije sina, zvaće se Sergej. Ispričala mi je da je prvo otišla do izvora i kako se pela gore, ka crkvi, tako se molila Bogu da dobije dete. Vratila se posle godinu dana i pohvalila da je dobila sina i da mu je dala ime Sergej – navodi otac Milan.
Uz sumnju nema poroda
Igumanija manastira Koporin, mati Ekatarina kaže da ima i bračnih parova koji dođu, pročita im se molitva, ali oni ipak ne dobiju dete. Ona tvrdi da je to zato što od početka nisu verovali da je tako nešto moguće.
– Oni dođu, ali sa već unapred izgrađenim mišljenjem da je tako nešto nemoguće. Mole se Bogu, a već znaju da od toga nema ništa, ali kad su već tu, zašto ne bi probali. Ponašaju se i smeju kao Avramova Sara u Starom zavetu kojoj se Gospod javio da će dobiti sina i da će mu nadenuti ime Icak, a ona se tome smejala. Oni ne shvataju da Bog unapred zna kakav će ko biti, pa oni koji ne umeju da zablagodare neće ni dobiti – kaže mati igumanija Ekatarina.
