Slavica Barbarić, dugogodišnji novinar Tanjuga, objavila je 2010. godine knjigu “Deca koporinska” – neverovatno svedočenje o čudima koja se događaju u manastiru Koporin kod Velike Plane. Mnogi te događaje povezuju sa moštima Svetog despota Stefana koji je sahranjen u kripti crkve ovog manastira.
Poznati antropolog i paleopatolog iz Londona, akademik, prof. dr Srboljub Živanović je rukovodio istaživanjem moštiju i ovoj novinarki je 2009. detaljno opisao kako je došao do zaključka da su to kosti upravo despota Stefana.
Istraživanje je započeo, objasnio je, na molbu tadašnjeg patrijarha Germana i tadašnjeg episkopa braničevskog Hrizostoma. Zahvaljujući tadašnjoj Radio-televiziji Beograd i njihovom naučnom programu koji je želeo da snimi emisiju o manastiru Koporin, obezbeđena su sredstva da do ove svetinje napokon dođe struja. Živanović je 6. juna 1983. došao u manastir Koporin u pratnji ekipe tadašnje TV Beograd. Kamere su sve pažljivo snimale.
Miris svetitelja
“Ja sam tražio samo da celokupan postupak rada oni pažljivo snime da niko nikada ne bi mogao da ospori nijednu činjenicu. I RTV Beograd je napravila dve veoma duge emisije u kojima se vidi tačno ceo postupak, ceo rad, celo ispitivanje i zaključci do kojih smo došli. Tako na primer, mogu da napomenem da u momentu kada sam dobio taj kovčežić u kome su ležale mošti, ja tada još nisam znao šta se u kom kovčežiću nalazi. A kada sam ga otvorio i uzeo delove moštiju Svetog despota Stefana Lazarevića, celom crkvom se raširio miris, karakterističan miris koji se jedino širi iz tela svetitelja. Ja sam tog momenta pred kamerama televizije upozorio sve prisutne, rekao sam: ‘Je l’ osećate ovaj miris, koji se širi ovde!’. I tada sam već bio siguran da se radi o nekom svetitelju”, naveo je ovaj profesor.
Na osnovu izmerene telesne visine, utvrđeno je da je reč o muškom skeletu, a na osnovu starosti kostiju došlo se do zaključka da svi detalji odgovaraju periodu u kome je živeo despot Lazarević.
Šest godina čekanja
“Takođe, tu su nađeni i zakivci sanduka iz tog perioda. Naravno, ja se u te stvari nisam razumeo, ali je to radila laboratorija Narodnog muzeja u Beogradu. Isto tako su oni radili i obradu novca, novčića koji su tu nađeni, iz kog su perioda, ko ih je kovao itd. Ja ni to nisam mogao da kažem, jer ja se u te stvari ne razumem. Al’ mogao sam da odvojim kosti nekog glodara, pacova, koji su isto dospeli u grob ko zna kako, od ljudskih kostiju. To je bilo 1983. godine. Međutim, ne možete vi momentalno uraditi posao, trebalo je uraditi hemijske analize naslaga koje su nađene na kostima, pa je onda trebalo hemijski obraditi određene stvari i meni je trebalo otprilike šest godina da dođem do rezultata. U Londonu nije moglo brže da se uradi, i šta mu ja mogu, a trebalo je i ovi drugi stručnjaci da daju svoja mišljenja. Međutim, naš Sveti Arhijerejski Sabor Srpske pravoslavne crkve je objavio da su to mošti Svetog despota Stefana Lazarevića, iako me prethodno nisu ni obavestili o svome zaključku, i ja sam siguran da se oni nisu oslonoli samo na moje nalaze, nego i na razne druge nalaze, pa kad je Sveti Arhijerejski Sabor rešio da donese neki zaključak, oni su to i uradili. I tada sam tek došao ponovo u manastir Koporin, da prisustvujem polaganju moštiju Svetog despota Stefana Lazarevića u njegov ćivot i prenos ćivota iz manastirske kapele u manastirsku crkvu, na mesto gde se i sad nalazi. To je bilo 1989. godine”, opisao je prof. dr Srboljub Živanović.
Svetinja u “divljini”
“Koporin je bio manastir za koji se znalo, ali za koji se nije znalo kako se do njega može doći. I sam patrijarh German kada sam ga pitao gde je manastir Koprin rekao je: ‘Znam da postoji, tamo nikada nisam bio jer se do tog manastira ne može doći!’. Nije bilo puta, nije bilo ničega. U slučaju da padne malo kiše, blato je bilo toliko da se niste mogli probiti do manastira. I manastir je bio veoma siromašan u veoma jadnom stanju”, ispričao je dr Živanović.
Prohodala posle molitve
Monahinje su čule niz priča o čudima koja su se dešavala posle posete manastiru ili čitanje molitve u crkvi. Jednu im je ispričala žena iz obližnjeg sela koja je rekla da su je doveli u manastir kada je imala samo 12 godina. Bila je paralizovana, pa su je jedne večeri dovezli zaprežnim kolima i spustili u ugao crkve.
“Tu su me spustili u taj ćošak, i ja sam tu prenoćila. Ujutro mi je pročitana molitva i ja sam svojim nogama otišla kući, što je bilo čudo za ljude koji su tu bili, a kakva je radost to bila za moje roditelje i mene samu – to mi znamo!”.
Novi ćivot
Novi ćivot u kom se nalaze mošti Svetog Stefana urađen je po nacrtu Nebojše Mitrića. Na osnovu istorijskih podataka o izgledu ovih predmeta urađen je i skipatr, mač i kruna Svetog despota. Mošti despota Stefana vraćene su u kriptu 15. oktobra 1989. godine.
Svečani prenos ćivota i postavljenje na mesto odakle je izvađen, obavio je patrijarh Pavle, uz sasluženje vladike Save u to vreme administratora Braničevske eparhije i tadašnjeg episkopa vranjskog, a kasnije dabrobosanskog Nikolaja koji se zamonašio baš u manastiru Koporin.
