Sa svih strana nam dolaze. Ne pitamo odakle je ko, ali sami ispričaju. Dosta je našeg sveta iz dijaspore. Najviše ih je iz Evrope, ali ima i onih iz Amerike, Kanade, čak i Australije.
Dolaze da bi se pomolili Bogu, celivali mošti Svetog Stefana, ali i ako imaju neku muku. Zapravo, malo ko od našeg naroda dolazi turistički. Naš narod dolazi u crkvu ili manastir tek onda kada ga nešto muči. Nažalost, tako je. I biće tako dok se ljudi ne prosvetle, a to ne može da se dogodi preko noći i ne može ništa da se na silu menja – kazuje nam mati Ekatarina o manastiru u kome se dešavaju čudesna izlečenja i gde je do sada zabeleženo više od 200 slučajeva da su bračni parovi, posle molitve – dobili potomstvo.
O tome da li molitve pročitane u crkvi, pored kripte Svetog Stefana i pomognu saznaju tek kasnije.
– Ima i onih koji se ne jave – kaže igumanija.
To potvrđuje i jedan od dvojice duhovnika manastira, jerej Milan Pavlović.
– Pre nekoliko meseci sam otišao kod automehaničara u Mladenovac. Kako sam bio u mantiji majstor me je upitao gde služim. Kada sam mu odgovorio, on je ostavio posao, poljubio mi ruku i otkrio: “Oče, još nisam otišao u manastir da se zahvalim, ali zahvaljujući molitvi u Koporinu sam dobio bliznakinje. Već su porasle, krenule su u školu” – priča otac Milan.
U emisiji Eksploziv na TV Prva, pre dve godine emitovan je prilog o maloj Gordani Popović. Njena majka Radmila je lekar specijalista koja je u 49. godini izgubila svaku nadu da će dobiti dete. Onda se dogodilo nešto, za šta kaže da nauka nema objašnjenje.
– Kada racionalno čovek posmatra, ne može da poveruje. Lekar sam, bavim se naukom, ali znam da sam posle čitanja molitve u manastiru Koporin ostala u drugom stanju. To nam je bila jedina želja – ispričala je Radmila Popović.
Ovo je ujedno i jedna od autentičnih priča koje je sakupila novinarka Tanjuga Slavica Barbarić i 2010. pretočila u knjigu “Deca koporinska”.
Mnoge od tih porodica godinama je sačekivala i mati Nina, jedna od deset monahinja manastira Koporin koja se prva dosetila i svako od svedočenja zadovoljnih roditelja ili izlečenih ljudi upisivala u posebnu svesku. Kažu da je došla do više od 200 imena dece kada je zbog bolesti prestala da vodi evidenciju.
Slavica Barbarić je objavila ona, najupečatljivija svedočenja među kojima je i priča dr Radmile Radojević Popović i njenog supruga dr Nebojše Popovića kako su dobili kćerku Gordanu.
“Venčali smo se maja 2005. godine u Koporinu… Prolazilo je vreme i ja sam bila sve nestrpljivija da dobijemo dete. Jedna trudnoća bila je prirodno prekinuta ‘zahvaljujući’ mom stresnom poslu lekara u specijalnim jedinicama policije. Obavili smo sva medicinska ispitivanja i svi rezultati su govorili da je sve u najboljem redu. Dakle, sve je bilo u Božjim rukama. Prilikom jedne od tadašnjih poseta Koporinu, sestra Nina me je tiho upitala: ‘Doktorka, ako hoćete da vam sveštenik očita molitvu za porod? Mnogi kojima je ovde, u ovoj svetinji čitana, dobili su porod.’ Prihvatili smo. Godinu dana potom, na Miholjdan 2007. rodila se naša Gordana. Među prvima kojima sam javila ovu najradosniju vest bila je mati Agnija… Nebojša i ja verujemo da je naša predivna kćer Gordana dete manastira Koporin”, zabeležila je Slavica Barbarić reči dr Radmile Radojević Popović.
Nije trebalo da brine da li će imati još sličnih priča. Bilo ih je napretek.
San igumanije Paraskeve
Monahinje manastira Koporin svedoče da su od kada su pronađene mošti despota Stefana počela su da se događaju čuda.
“Pokojna mati Paraskeva koja se upokojila 1997. ili 1998. godine, nekadašnja igumanija manastira Manasija, pričala je da je sanjala, ali kaže da je više bilo na javi, da joj je despot Stefan rekao da je on u Koporinu: ‘Vidim kako je visok Sveti despot Stefan, sav u sjaju, u onoj njegovoj odori i pokazuje na njenoj ruci jednu kost i kaže: ‘To je moja kost, al’ znaj, moje su mošti u manastiru Koporin ‘”, svedočila je bivša igumanija manastira Koporin novinarki Slavici Barbarić.
Brojanica
Dr Radmila Radojević Popović koja je tokom sukoba srpskih snaga bezbednosti sa pripadnicima OVPMB bila angažovana na jugu Srbije. Uverena je da joj se tada ništa nije dogodilo zahvaljujući brojanici koju je dobila od prethodne igumanije manastira, mati Agnije koju je upoznala kao pacijenta.
“Upoznale smo se u Beogradu, u lekarskoj ordinaciji, gde je mati Agnija dolazila na terapije, leta Gospodnjeg 1999. Naredne godine moj lekarski poziv odvodi me na teren – na jug Srbije. Tokom prvog kratkog povratka u Beograd, posećuje me mati i daruje mi brojanicu, sa tekstom – ‘Da te Bog čuva’. Za sve vreme boravka na jugu Srbije, u vreme operacija u Kopnenoj zoni bezbednosti, osećala sam da me Bog i molitve monahinja iz manastira Koporin čuvaju. U rukama sam prebirala darovanu brojanicu i bila uverena da će se moj boravak uspešno okončati, jer se one mole za mene”, posvedočila je ova doktorka.
