Tamo je, u prisustvu supruge Dragice i brojnih diplomata Nikolić proslavio milioniti rođendan mamutice Vike koja je, zajedno sa svojim mlađim rođacima predstavljena javnosti kao najstariji primerak stanovnika Evrope čije su kosti sačuvane do dana današnjeg.
Poslužena je i prigodna, ogromna torta. Uživajući u mamutskoj poslastici Toma je shvatio kako je sve relativno i nasmešio se na pomisao o tome kako li će oni bezumnici sa Gazimestana, kako ih je nazvao, izgledati za milion godina, da li će (i kome) i tada izvikivati "izdaja", izdaja"…
"Da su tako zviždali Lazaru kada ih je pozvao u boj, vi danas ne biste imali gde da dođete", setio se u Kostolcu Toma svojih reči izgovorenih mangupima na Gazimestanu sa kojima se svađao kao da su se našli na pijaci, maltene kao da je prodavac paprika, a ne šef države u poseti teritoriji koju je pustio niz vodu čim mu se prvi zvaničnik sa Zapada obratio sa osmehom.
U međuvremenu organizacija "Srpski sabor Zavetnici" demantovala je da su njeni članovi na Gazimestanu verbalno atakovali na Nikolića kao pojedinca, već "isključivo kao predsednika koji ne poštuje Ustav sopstvene države".
– Nijedan pojedinac, pa ni predsednik, nema pravo da se izjednači sa državom. Država nije predsednik, država je narod. Država su srpski domaćini, srpska mladost, srpska inteligencija, ali su država i svi oni Srbi sa Kosmeta kojih se odričete zarad evropskog puta Srbije – poručili su Zavetnici predsedniku Srbije I još su ga milostivo pozvali da se nekako ogradi od saopštenja Srpske napredne stranke "koja vas izjednačava sa državom" kao i da prihvati "da su povici koji su se čuli na Gazimestanu stav većine Srba koji su Vas izabrali za predsednika, a čije ste poverenje izneverili stavljajući se na stranu Vlade koja se odrekla Kosmeta i izdala srpski narod, a Vašu ulogu potpuno degradirala".
Naprednjaci su, da podsetimo, ocenili da su oni koji su na Gazimestanu gađali Tomislava Nikolića "u stvari gađali Srbiju" i time unizili njen ugled.
Dok se Nikolić u Viminacijumu davio u parčetu mamutske torte i preslišavao svoju s(a)vest, Vučić se preznojavao u Berlinu. Što od poruka ministra spoljnih poslova Nemačke Franka Valtera Štajnmajera (koji mu je jasno rekao da njegova država neće smanjivati uslove Srbiji za ulazak u EU, naprotiv, nema ustupaka u tom procesu, pogotovo kada je reč o normalizaciji odnosa sa Prištinom), što od pitanja novinara. Koji su tražili objašnjenje zašto premijer Srbije nije prisustvovao obeležavanju stogodišnjice Sarajevskog atentata tamo gde se on desio već se radije u Andrićgradu priključio onim "odmetnicima" Dodiku i Kusturici i tamo održao govor?!
Vučić se, kao i toliko puta pre, posuo pepelom i odgovorio da je njegov govor "možda trebao da bude bolji", ma šta to značilo.
Inače, stota godišnjica Gavrilovog pucnja u austrougarskog tiranina Ferdinanda koji je uzet kao izgovor za početak Velikog rata, nije zvanično obeležena jedino u Beogradu, glavnom gradu pobedničke zemlje u tom istom ratu.
Na godišnjicu Sarajevskog atentata srpskom prestonicom marširali su radikali tražeći bezuslovnu slobodu za svog lidera Vojislava Šešelja koga Hag hoće da se reši po svaku cenu, bez obzira koliko to skupo koštalo aktuelni srpski režim. Beogradskim ulicama na Vidovdan odjekivale su pretnje sadašnjih radikala upućene bivšim partijskim drugovima.
Koji su se, za svaki slučaj, izmakli na bezbednu daljinu.
