Provincijalni rodoljupci mogli bi da ih organizuju po okruzima, opštinama, mesnim zajednicama, kućnim savetima… Jer, mustra je data Statutom AP Vojvodina, čije je Izvršno veće preuzelo na sebe osnivačka prava i izdržavanje VANU, obnovljene samozvancima pre pet godina. Statut je izraz slobode, a "kad se radi o slobodi, onda je poštenje neznatna stvar", kako je već Sterija ismejao moralni uzorak opredmećen u ličnosti rodoljupca Žutilova, "bivšeg nekada notaroša".
Žutilov je u drami postavio i sledeće principe: "Da se povisi plata onima koji su u službi. Sad je sloboda, u slobodi se mora slobodno živeti, a bez dosta novca slobodno se živeti ne može" i da se "novci od desetka i rabote, koji su za lanjsku i preklanjsku godinu skupljeni, podele između pravi’ patriota".
Došla su druga vremena, Sterijina shvatanja beznadežno su zastarela, pa onda nek se novci podele provincijalcima, pravim lokal patriotama.
Sve te lokalne akademije počev od VANU za predsednike bi imale da postave Žutilove, bivše nekada notaroše. A, umnožavanjem akademija procvetalo bi znanje, čemu su takve ustanove posvećene.
Endre Pap, član VANU, objašnjavao je u medijima da je ta institucija samo "reosnovana", jer se ne zna kojim je aktom 1992. godine ukinuta. A, posle 13 godina postojanja, ukinuta je voljom Narodne skupštine Republike Srbije kada je donet Zakon o SANU u kom je navedeno da prestaju da važe raniji zakoni o toj instituciji, ali i o VANU i Akademiji nauka SAP Kosova.
Ta ista skupština sada je potvrdila statut kojim je predviđeno ponovno uspostavljanje VANU kao pokrajinske institucije. Uprkos činjenici da je to još prošle godine osporila SANU, a ogranak u Novom Sadu dao saglasnost za takav stav.
Predsedništvo SANU, naime, tada je osporilo formiranje još jedne "Akademije nauka i umetnosti" na tlu Republike Srbije. Obrazloženo da je svuda u svetu uobičajeno da svaka država ima jednu nacionalnu (državnu ili kraljevsku) akademiju nauka i umetnosti. Osim toga, uređivanje nauke, uključujući i osnivanje akademije isključiva je ustavna nadležnost Republike Srbije.
Statut je na kraju ispao jači od Ustava, uspostavljena je opet VANU, na čijem sajtu je objavljen "Poziv za predlaganje kandidata za redovne, dopisne, inostrane i počasne članove VANU". Biće zanimljivo videti koliko će da bude predloženo ljudi iz Matice srpske i novosadskog ogranka SANU. Izvesno niko, jer ko bi od njih takav poziv prihvatio. Počasne članove, a slutim da će takvih da bude podosta, plašim se da bi valjalo iščekivati iz redova pokrajinskih malovarošana.
Recimo, počasni akademik Čanak. Kako to besmrtno zvuči. Vivat! Vivat! Vivat!
Kada smo već kod besmrtnosti, francuski akademici, oni kojih nikada od 1635. nije bilo više od 40 na spisku, taj nadimak dobili su zahvaljujući krilatici "za večnost", kojom je osnivač, kardinal Rišelje, upućivao na francuski jezik. On je, naime, akademiju osnovao da ujednači i usavrši francuski jezik, koju je funkciju i danas zadržala i time karakter nacionalne institucije. To je karakter koji pripada i SANU od osnivanja 1842. i njenom novosadskom ogranku formiranom 1992. godine. Sve akademije, uostalom, jesu nacionalne institucije. Sve osim provincijalne VANU.
