Do pre dva meseca 12-godišnji Nikola Matković iz Vučinića kod Novog Pazara u školu je odlazio gladan, jer su njegovi roditelji, otac Ljubomir i majka Jevrosima ozbiljno bolesni, nisu mogli da ga prehrane i sitog, obuvenog i obučenog isprate u deset kilometara udaljenu školu u Osaonici. Sve što imaju od imovine je samo trošni kućerak sa zemljanim podom i dve kokoške. Ipak, to Nikoli nije smetalo da se bori, da vredno uči, da bude najbolji u razredu i da ubedljivo pobedi na opštinskom takmičenju iz biologije. Na regionalno takmičenje nije mogao da ode, jer nije imao novca.
– Kad se samo setim… Čekali smo da kokoška snese jaje, pa da mi majka, kad se vratim iz škole, spremi večeru. Bilo je to teško vreme, koje bi verovatno još dugo trajalo da za mene i moje roditelje nisu saznali dobrotvor Hido Muratović i "Vesti". Od tada nam se život promenio iz korena – priča zrelo ovaj dečak poput mladića.
Nedavno je sa odličnim uspehom upravo završio šesti razred.
– Čitaoci "Vesti" i humanitarac Hido Muratović izvukli su nas iz bede. Najpre su nas nahranili, obukli i obuli, a potom nam kupili dobru kravu, kozu i još nekoliko kokošaka. Sad imamo mnogo mleka i mlečnih proizvoda, uvek dovoljno jaja, a iz vrta pored kuće uberemo i nešto povrća. Dobili smo televizor i mobilni telefon, platili smo struju, pa više ne pišem domaće zadatke pod svetlom petrolejke. Imamo i nešto u šteku za ne daj bože, pa sad se svako jutro budim radostan – pričao je Nikola, dok smo mu uručivali novu donaciju od 5.000 dinara, koju mu je iz dalekog Toronta poslala baka Dušanka Ašić.
Predali smo mu i kratko pismo u kome mu dobročiniteljka poručuje da i dalje dobro uči, da pomaže roditeljima i da se uspravno i ponosno bori sa svim nedaćama i siromaštvom.
– Hvala baki Dušanki. Mnogo me je obradovala. Hvala joj najpre što me se setila i što pomaže sirotinji u zabitima Srbije. Za ovaj novac ću kupiti knjige za iduću školsku godinu. Svaki dinar meni i mojoj porodici je velik kao kuća. Neka je zdravlje služi i neka poživi bar stotinu godina – poručuje ovaj vredni i uporni dečak.
Usput naglašava da će ovog leta, pošto je dobio struju, televizor i mobilni, uživati u utakmicama Svetskog prvenstva u fudbalu.
– U martu nisam ni sanjao da ću utakmice iz Brazila gledati u svojoj kući i na svom televizoru. Presrećan sam i zahvalan čitaocima "Vesti", oni su mi to omogućili na čemu sam im neizmerno zahvalan – kazuje Nikola, dok njegov otac Ljubomir i majka Jevrosima ne kriju suze od sreće što je glad proterana iz njihovog doma u Vučinićima.
|
Obožava prirodu – Biologiju i prirodu volim od kada sam pošao u školu i putem počeo da srećem vukove, divlje svinje, zmije… Jednom sam video i trag medveda. Do škole, uglavnom, pešačim kroz šumu i nije me strah. Kad završim osmi razred ići ću u gimnaziju, a potom mi je želja da studiram biologiju, što sam već rekao u nekoliko navrata. Sreća je da u Novom Pazaru postoji Državni univerzitet sa departmanom za biologiju i ekologiju na kome ću bez većih izdataka moći da studiram – zaključuje intelegentni i razboriti Nikola. |
