Politikolog Harun Cer smatra da je malo verovatan scenario vojnog sukoba ili napada Srbije na Kosovo, prenosi sarajevski portal Klix.
– Mislim da je takav scenario malo verovatan i smatram da Srbija, bar u ovom trenutku, kada je pod pritiskom da se pridruži zapadnim sankcijama Rusiji, kada joj zapadne investicije vise o koncu, a istovremeno kada Rusija u Ukrajini ne ostvaruje očekivan napredak, nije spremna na takav korak – rekao je Cer.
Prema njegovim rečima, to bi štetilo Srbiji na svim poljima, od ekonomije do bezbednosti, a izgubila bi i mogućnost da diplomatskim putem dođe do zacrtanih spoljnopolitičkih ciljeva.
– Politika neutralnosti u trenutku potencijalnog napada više ne bi bila održiva – navodi Cer.
Povodom odluke kosovske vlade o registarskim tablicama, Cer je rekao da će stvari biti jasnije nakon 21. novembra, kada stupa na snagu odluka o kažnjavanju za one koji ne preregistruju vozila na RKS tablice.
– U širem političkom kontekstu jasno je da Srbija kada je u pitanju budući status Kosova i njena uloga pokušava da ispregovara maksimum, kako bi dobila optimum, a da je vlada Aljbina Kurtija, čini se, teži pregovarač od prethodnih pod vodstvom Tačija, Mustafe i Haradinaja. Međutim, jasno je da bezbednosni incidenti na kosovskoj granici, koji su u poslednje vreme česti, služe s jedne strane za mobilizaciju domaćeg stanovništva ili izbornog tela, a s druge strane za zastrašivanje, koristeći, ili preteći da će iskoristiti, to što se u političkoj teoriji zove “hard power”, odnosno vojnu silu – navodi Cer.
Upitan o formiranju Zajednice srpskih opština, Cer je rekao da su Kurti i nekolicina kosovskih zvaničnika nekoliko puta ponovili da ne žele stvaranje druge “Republike Srpske na tlu Kosova i u regionu”, u smislu područja velike autonomije ili samoupravljanja, i da to neće dozvoliti.
– Kao što je slučaj i sa BiH, odnosno Dejtonskim mirovnim sporazumom i u slučaju Kosova postoji problem interpretacije različitih dokumenata o kojima se pregovaralo, odnosno prevoda sa engleskog na domaće jezike. Zajednica srpskih opština je bila deo paketa iz Brisela 2013. godine, tzv. Briselskog sporazuma, a koja je trebalo da bude implementirana 2015. godine. Ukratko, prethodne kosovske vlade, pod vodstvom Tačija i Haradinaja, tvrdile su da se takva zajednica može uspostaviti, ali samo uzimajući u obzir Ustav Kosova i tzv. Ahtisarijev plan, bez izvršnih i zakonodavnih moći, dok Kurti tvrdi da ne postoje “srpske opštine” na Kosovu, kao što i ne postoje “albanske” ili “bošnjačke” – rekao je Cer.
Politikolog kaže da Vučić i njegova vlada sigurno neće olako priznati Kosovo.
Prema njegovim rečima, dugoročni plan Kosova je dobijanje stolice u Ujedinjenim narodima i konačni sporazum o normalizaciji odnosa sa Srbijom.
– Koliko dug će ovaj put biti zavisi i umnogome od razvoja geopolitičke situacije, tvrdoće političkih pozicija vlada Kosova i Srbije i stavu međunarodne zajednice, ali cilj je jasan – zaključuje Cer.
Ovo je bezuspesan pokusaj zaludjivanja.