Sedmogodišnji Dimitrije Galić, koji sa roditeljima živi u Kanadi prodavajući svoje crteže u Kalgariju, zaradio je novac i poklonio ga Prihvatilištu za decu u Kragujevcu. Ovaj dečak je zapravo mesecima sakupljao novac da bi sebi kupio skupu igračku, ali je odustao od te kupovine shvativši da je njegov novac daleko potrebniji deci u Srbiji. Donacija ovog mališana prvobitno je bila namenjena njegovim vršnjacima koji su preživeli poplave, ali onda je Prihvatilištu u rodnom gradu njegove majke pretilo zatvaranje i nedostatak hrane i on je 200 dolara poklonio njima.
Dimitrije je "prelomio" da mora toj deci da pomogne jer mnoga od njih nemaju mamu i tatu kao on. Njegova majka Katarina kaže da je njen sin pre nekoliko meseci poželeo igračku "lego death star", koja košta 500 kanadskih dolara. Za skupu igračku morao je i sam da se potrudi, pa je dobio "zadatak" da i sam nađe način da zaradi deo novca.
– Odmah je počeo da radi kućne poslove, prebrisao bi pod, grabuljao lišće, skupljao granje po dvorištu, pakovao oprane sudove iz mašine. Za to smo mu plaćali, ali nije baš bio zadovoljan. Mislio je da novac može brže da zarađuje. Kada se mom bratu rodio sin, otišli smo u Njujork kod snajine familije. I tamo je Dimitrije pravio natpise za vrata i crtao stripove koje je prodavao familiji. Jedno veče je slikao po narudžbini, a mi smo kupovali. I tada mu je sinula ideja – objašnjava Katarina.
Kada se porodica vratila u Kalgari, Dimitrije je majku pitao kako može da zaradi još para. Rekla mu je da možda može da učestvuje kao ulični umetnik na festivalu koji se u to vreme održavao. Pozvali su organizatore, pitali može li da se kupi dozvola za dete od sedam godina, i tako je sve počelo.
|
Ima vremena za igračke |
Upravo u to vreme desile su se poplave u Srbiji. Dimitrijevi baba i deda s tatine strane su "zarobljeni" na potkrovlju kuće dva dana. Sve im je bilo uništeno. Dimitrije je tog dana saopštio majci:
– Mama, ja sam danas rekao učiteljici da imam nešto da kažem i onda sam svima ispričao šta se desilo, da su se dedi i babi udavili pilići u poplavi i da ću početi da sakupljam donaciju za njih. Podržala sam ga. Nekoliko dana uoči festivala, Dimitrije je rekao da neće kupiti igračku, već će kompletnu zaradu pokloniti – seća se Katarina Galić.
Tata Duško i majka Katarina dečaku su obezbedili stočić, boje i papir i Dimitrije je počeo svoj umetnički dan. On kaže da najviše voli da crta životinje, ali da je tog dana za decu Srbije crtao po narudžbini.
– Napisao sam na papiru da poklanjam svoje crteže, a oni koji žele mogu da ostave donaciju za decu iz Srbije. Najviše su mi crteža kupili roditelji mojih školskih drugova i ja sam im na tome mnogo zahvalan. Kupovale su i kolege moje mame i tate. Dve devojke su dale novac i rekle mi da lepo crtam i da sam sladak – priča Dimitrije.
Zaradio je oko 200 dolara. U međuvremenu je saznao iz razgovora majke i oca da je Prihvatilište u Kragujevcu pred zatvaranjem. Kada je Dimitrije došao kod bake Mire u Kragujevac, prvo je hteo da ide u Prihvatilište.
– Žaklina Ilić iz Prihvatilišta mi je rekla da im najviše treba veš za dečake i devojčice, gaćice i majice. To smo i kupili za novac koji je Dimitrije prikupio. Zajedno su crtali, a dobio je sliku na kojoj piše "Volimo te, Dimitrije". Morala sam sada da mu obećam da ću ga sledeće godine ponovo voditi tamo, jer želi da u Prihvatilištu ostane ceo dan – kaže dečakova baka Mira.
