Godine za nama, u ovo doba kada se približava sezona berbe maline, navikle su nas na jadikovke srpskih prozivođača “crvenog zlata” kako otkupljivči niskim otkupim cenama opet hoće da se ovajde o grbaču seljaka.
Danas potpuno drugačija priča – malinari su zadovolji cenama.
Na tome bi trebalo da zahvale podbačaju roda u najvećim konkurentskim državama i ogromnoj tražnji širom sveta koju je, između ostalog, inicirala i epidemija korona virusa.
U Ariljskom kraju, kaže malinar Miroslav Ćirković, otkupljivači obilaze proizvođače i nude im minimalnu cenu od 250, s tim što su neki izdašniji dali ponudu od 300 dinara. O kakvom skoku otkupne cene se radi govori podatak da je prošlogodišnji rod maline plaćen 235 dinara za kilogram sorti miker i ferdoti, odnosno 215 za vilamet. Razlika je još veća ako se ova uporedi sa 2019. kada je cena bila 180 dinara.
– Hladnjačari u Arilju i okolini su prodali svoje zalihe i zato nude osetno više novca nego ranije. Sa većom otkupnom cenom biće veća i dnevnica za berače. Vlasnici većih parcela ih već traže i uz smeštaj i hranu im nude 2.500 – 3.000 dinara – prenosi Ćirković.
Opet, nije sve potaman proizvođačima. Vesti o otkupnoj ceni su dobre, ali ne i o stanju malinjaka što će umanjiti prinos. Zbog prolećnih mrazeva, kaže Miroslav Ćirković, koji su naročito desetkovali zasade uz reke, prinos će biti manji 30 – 40 odsto u odnosu na pun potencijal.
– Ostaje nam da se nadamo da neće biti grada koji će dodatno uništiti rod i uzdamo u protivgradne strelce. Koliko znam, dobili su dovoljno raketa, samo da nas ne zadesi neka sila kojoj ni protivgradna odbrana neće moći ništa – kaže ovaj malinar.
Dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku, jedan od naših najboljih stručnjaka za jagodasto voće, kaže da je rast otkupne cene maline kod nas očekivan s obzirom da je na svetskom tržištu deficit. Zbog hranidbenih i lekovitih svojstava maline, kupine i borovnice, ukazuje on tražnja za ovim voćem je u doba korone porasla naročito na zahtevnim tržištima sa stanovništvom veće kupovne moći.
Pritom, ponuda maline je manja nego ranije.
– U SAD je trenutno na zalihama 17 odsto manje maline nego prošle godine zbog pobačaja roda u Čileu koji je sa 33 – 35 hiljada spao na 26-27 hiljada tona. Deficit je i u Nemačkoj u koju se izveze 60 odsto naše ukupne proizvodnje. Poljaci su imali loše uslove tokom zime i proleća, tako da su i zasadi kod njih u lošem stanju i ne obećavaju dobar prinos. Poljaci pritom kao i mi stagniraju u jagodastom voću, a problem im je radna snaga – objašnjava dr Leposavić.
Što se tiče kondicionog stanja zasada kod nas, nastavlja ovaj stručnjak, prilično je šarena. Ni najviše cena, dodaje on, ne može nadoknaditi pad prinosa i gubitak količina sa kojima se srećemo.
– Nekoliko je razloga tome. Duži niz godina otkupna cena je bila niska. Malinari su prepušteni sebi i prave propuste u primeni agrotehničkih mera. Veliki je deficit struke na terenu. Isti je slučaj bio u Bosni koja je prvo napravila velliki malinarski bum i stigla na 22.000 tona, a onda je doživela vrtoglav pad i svela proizvodnju na 9.000 tona. Ali, u Republici Srpskoj su sada krenuli sa konkretnim stvarima, odnosno sa obukom savetodavaca koji će sa malinarima biti u zasadima. Taj projekat finansiraju otkupljivači i deset lokalnih samouprava. Jedan od načina da se poveća proizvodnja je upravo ovaj – ističe dr Leposavić.
Ne samo ovim, nastavlja on, Srbija bi trebalo da se povede i primerom Republike Srpske koja je uradila konkretan popis površina i količina koje poseduje.
– Prema podacima našeg Ministarstva poljoprivrede, u Srbiji ima 24.000 hektara pod malinom. Baratamo pogrešnim informacijama, nemamo ni upola toliko. Pregled stanja je neophodan da bi sagledali kako da unapredimo prinos i kvalitet – upozorava sagovornik.
