Zbog poskupljenja repromaterijala, radne snage i đubriva realno je očekivati cenu maline od 600 (oko pet evra) do 800 dinara (6,75 evra) po kilogramu. Prema rečima Dobrivoja Radovića u zavisnosti od vremenskih uslova cena bi mogla biti i viša, jer će tada biti manji prinosi, a samim tim i veća tražnja za crvenim blagom.
– Malina je u veoma lošoj kondiciji i već sada možemo reći da će rod biti manji nego lane. Cena maline je prošle godine bila solidna oko 3,8 evra za kilogram – kazuje Radović.
Srbija inače godišnje proizvodi oko 80.000-90.000 tona malina, a zarada od izvoza je 290 miliona evra. Na kraju 2021. godine cena ove voćke dostigla je nezapamćeni rekord i izvozila se u Japan po ceni od 11,3 evra po kilogramu. Najveći uvoznici srpske maline su: Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Belgija i SAD.
Milan Prostran, stručnjak za agrar za “Vesti” kaže da je malina jedna od najređih voćki na svetu i da visoka cena ne iznenađuje.
– Srećna okolnost je da je kupuju bogate zemlje koje ne žale da plate kvalitet, ali da će biti problem ako rod bude znatno manji – kaže naš sagovornik i dodaje da je malina veliki izvozni adut naše zemlje.
Prema njegovim rečima dobro je što Vlada Srbije kontroliše izvoz strateških proizvoda poput žitarica, jer je to nužno u teškim kriznim vremenima, bez obzira na to što imamo dovoljne količine na zalihama.
Naime Vlada Srbije odobrila je izvoz pšenice i kukuruza u Albaniju i to 30.000 tona pšenice i 17.000 tona kukuruza, a uskoro će po krenuti i manji uzvoz za Italiju.
