U prisustvu nekoliko stotina vernika, u crkvi Svetog đakona Avakuma u Drinjači kod Zvornika, održana je svečana liturgija povodom kanonizacije dvanaestogodišnjeg Slobodana Stojanovića ubijenog 1992. i dvojice sveštenika SPC, protojereja Milana Petkovića i Timotije Popovića, stradalih u Drugom svetskom ratu, prvi u logoru Dahau, a drugi od ustaša.
Na predlog episkopa zvorničkog-tuzlanskog Fotija, Sveti arhijerejski sabor SPC kanonizovao ih je na redovnom majskom zasedanju ove godine, a svečana liturgija održana je upravo na dan kada je, pre tačno 30 godina, mali Slobodan Stojanović Kamenički svirepo ubijen kod Zvornika.
U besedi posle liturgije, starešina crkve Sv. đakona Avakuma, protonamesnik Marko Danojlović poručio je da je Drinjača doživela stradalničku subinu srpskog naroda.
– Čini mi se da veoma često ne učimo, ne želimo da učimo iz naše istorije i zato nam se ponavljaju greške. Srpski narod je stradalni, narod ispružene ruke, velikog srca, ali ta njegova dobrota izaziva pakost, mržnju i želju da on nestane sa lica zemlje – istakao je on.
Branimir Kojić, predsednik Opštinske organizacije porodica poginulih i nestalih Srebrenice, ističe da je ubistvo malog Slobodana na vrhu piramide monstruoznih zločina koji su počinjeni nad Srbima u poslednjem ratu.
– Ovo je sveti dan i za srpsku crkvu i za srpski narod, ali i za sve porodice poginulih i nestalih Srba. Danas se mali Slobodan priključio Svetoj Milici Rakić i mnogim drugim, znanim i neznanim srpskim stradalnicima – ističe Kojić.
Zbog ubistva Slobodana Stojanovića sud BiH pravosnažno je 2019. na 13 godina zatvora osudio Elfetu Veseli, pripadnicu tzv. Armije BiH. Zločin se dogodio nakon što su svi Srbi Donje Kamenice morali da napuste mesto i pređu u obližnji zaseok Dženarike. Slobodan je sve vreme tugovao za svojim psom koji je ostao u selu i u više navrata pokušao da ode po njega, ali su roditelji uspevali da ga u tome spreče.
Kako je “Vestima” svojevremeno ispričao njegov otac Ilija, Slobodan se tog 27. jula, iskrao i otišao da pronađe svog ljubimca.
– Nikada se više nije vratio. Kada je jedna TV ekipa 2006. došla u naš dom da im ispričamo priču o našem Slobodanu, supruga Desanka se toliko potresla da je doživela moždani udar. Brzo su je prebacili u Beograd, ali joj nije bilo spasa. I ja više ne brojim dane, čekam kada ću kod svog sina i nje – ispričao nam je Ilija, koji je preminuo ubrzo zatim 2013. godine. On i supruga sahranjeni su tik do svog sina.
Tokom suđenja u Sarajevu, brojni svedoci su više nego detaljno opisali jezive detalje kako je mali Stojanović ubijen. Jedan od njih ispričao je da je sa razdaljine od osam metara video stravičnu scenu kad je Elfeta Veseli nožem presekla vrat mališanu.
– Video sam kako Elfeta drži dete za glavu, uzima nož i govori: ‘Ako sam ja balinkura, on je četnik’, a potom mu povlači nož ispod brade. Ispod vrata je tekla krv. Okrenuo sam glavu i čuo krkljanje. Ona ga je odgurnula, a kada je pao još je davao znake života. Neko je tada rekao da je “gotov” – ispričao je ovaj svedok.
Telo dečaka pronađeno je godinu dana posle ubistva, 1993. u jami u zaseoku Bajrići u Novom Selu kod Zvornika.
Obdukciju je izvršio najpoznatiji srpski patolog Zoran Stanković koji je u svom nalazu konstatovao da je dečaku odsečeno jedno uvo, da su mu oštrim predmetom nanete posekotine po stomaka i da mu je u slepočnicu ispaljen metak iz blizine. Prema tvdnjama nekih svedoka, Elfeta je nad malim Slobodanom izvršila ritualno ubistvo, tako što mu je najpre u obliku krsta – rasporila stomak.
Prva ikona
U crkvi u Drinjači nalazi se i prva ikona Svetog novomučenika Slobodana Stojanovića Kameničkog. Po uzoru na nju, u budućnosti će biti oslikavane i sve ostale ikone s njegovim likom. Sveštenik Marko Danojlović, starešina ove crkve objasnio je da ikona ostaje trajno u hramu Sv. đakona Avakuma u Drinjači, te da je veliki blagoslov da prva urađena ikona posle kanonizacije bude u drinjačkom hramu.
Uhapšena u Švajcarskoj
Elfeta Veseli, zvana Hosovka, rođena je 1960. u Uroševcu na Kosovu, odakle se s porodicom preselila u BiH, u Donju Kamenicu. Tu je živela do rata kada se priključila snagama pod kontrolom Nasera Orića. Formalno je bila pripadnik Diverzantskog voda združenih jedinica Liplje-Kamenica. Posle rata preselila se u Švajcarsku kod brata, a uhapšena je 2015. po poternici Interpola. Nakon dve godine, izručena je Bosni. Optužnici za ubistvo Slobodana Stojanovića bila je podginuta i protiv njenog tadašnjeg komandanta Sakiba Halilovića, ali je on oslobođen optužbi da je “propustio da preduzme mere da izvršilac ubistva bude kažnjen”.
