Vlada Srbije usvojila je danas tri uredbe, kojima se precizira pravni okvir o tome ko će moći da koristi državnu pomoć iz paketa ekonomskih mera vrednog 608,3 milijarde dinara, odnosno 5,1 milijardu evra, rekao je na konferenciji za novinare ministar finansija Siniša Mali.
– Pre 10 dana Marko Čadež i ja smo vam izneli program podrške privredi. Tada sam rekao da ćemo vrlo brzo izaći sa pravnim okvirom, i to obećanje smo ispunili. Na današnjoj sednici Vlade smo usvojili tri uredbe koje predstavljaju pravni okvir za implementaciju Programa – rekao je Mali.
“Odmah krećemo sa primenom mera danas će biti objavljena Uredba u Službenom glasniku i ja pozivam privrednike da se već u ponedeljak prijave”, naveo je ministar i dodao da će narednog četvrtka biti usvojene još dve uredbe.
“Prva se odnosi na Upravu za agrarna plaćanja, za pomoć poljoprivrednim proizvođačima, a druga na usvajanje garancijske šeme sa bankama, već smo u pregovorima i očekujem da to završimo početkom sledeće nedelje”, istakao je Siniša Mali.
On je rekao da će Ministarstvo finansija i Privredna komora Srbije biti na raspolaganju za sva dodatna pitanja privrednicima, iako je Uredba prilično detaljna i precizna.
Četiri grupe mera
Mere za pomoć privredi i građanima podeljene su u četiri grupe: poreska politika, direktna pomoć, podrška likvidnosti i pomoć svakom punoletnom građaninu posle korona krize.
– Usvojene su tri uredbe na današnjoj sednici Vlade. Prva uredba se odnosi na mere poreske politike i njom je definisano odlaganje poreza i doprinosa za zaposlene i akontacije poreza na dobit za 2020. godinu. Svi privredni subjekti mogu da koriste pogodnosti ove uredbe ako od 15. marta nisu otpustili više od 10 odsto radnika – rekao je ministar finansija i objasnio da je želja bila da privrednici uz što manje muka, skoro automatski se prijavljuju za ove pogodnosti.
– Imate obrazac PPP-PD, i samo u kvadratić treba da upišete datum 4. januar 2021. Tako se automatski u sistemu Poreske uprave odlaže plaćanje poreza i doprinosa na zarade, i akontacije poreza na dobit. Automatski se preduzeće tako prijavljuje i za dobijanje tri minimalca za zaposlene – rekao je Mali i pozvao privrednike da se prijavljuju, da se do kraja aprila završi procedura i da već početkom maja krenu isplate.
On je pojasnio i još jednu nedoumicu.
– Drugo, stalno se ponavlja pitanje da li je država ono što isplaćuje kao minimalac – plata ili dodatak na platu. Za one koji imaju para i već plaćaju neke zarade, ovo što država pomaže je dodatak na platu. Oni koji nemaju nikakva sredstva za isplatu – ovo što država daje je praktično plata radnicima – rekao je Siniša Mali.
Procedure su jednostavne i privrednici samo preko Poreske uprave treba da odaberu u kojoj poslovnoj banci žele da im se otvori namenski račun preko koga će ići sredstva od države.
“Privrednici se obavezuju da tri meseca nakon isplate poslednjeg minimalca, na primer u junu, ne smeju da smanjuju broj zaposlenih, da otpuste ljude u tom periodu”.
Pogodnosti za privredne subjekte
Kako se navodi u Uredbi, privrednim subjektima – pravnim licima, uključujući i ogranke i predstavništva stranih pravnih lica, može da se odloži plaćanje poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada do 4. januara 2021. Oni imaju pravo i na odlaganje akontacije poreza na dobit za mart, april, i maj 2020. i to do predaje konačne poreske prijave za porez na dobit pravnih lica za ovu godinu.
Kada je reč o uplati bespovratnih novčanih sredstava iz budžeta, u iznosu od oko 30.000 dinara, na njih imaju pravo: preduzetnik, preduzetnik paušalac, preduzetnik poljoprivrednik, preduzetnik drugo lice, pravna lica koja su razvrstana kao mikro, mala i srednja.
Isplata će početi u maju i ide u tri rate – maj, jun i jul.
Oni imaju pravo i na odlaganje plaćanja obaveza po osnovu akontacija poreza i doprinosa na prihod, za mesec mart, april i maj 2020. Od 4. januar 2021. sve ove obaveze moguće je na 24 jednake mesečne rate bez kamate.
Kao za vreme rata isplivju ratni profiteri koji sada zapošljavaju znatan broj radnika i daju minimalac.Oni radnika smatraju st…m.Sad će se stvoriti koronoprofiteri a radnik će opet raditi za bagatelu i na kraju pibeći rad njih u Njemačku.Zašto država da pomaže onog ko ima avion,jahtu na moru,tržne centre,nekretnine koje iznajmljuje za basnosnovne pare a dobio ih je od države za bagatelu,kamione,porše,ferari,stanove u Beogradu na vodi,zlato,pare na stranim računima itd.Takvi nisu u ovoj krizi ni dinara dali državi a teški su na desetine miliona dolara.Interesira me dalu će ih biti sramora da nešto traže od države a radniku ne daju ništa i onda smo prisiljeni da se iseljavamo radi njih.