Iznenadni poziv Predraga Radeke iz Stare Pazove, oca malenog Stojana Radeke, izlečenog od mijeloblastične leukemije (AML), prijatno je iznenadio naše novinare, a još više i poseta cele porodice Radeka koja je usledila našem beogradskom Dopisništvu.
Povod je bio i više nego lep, iz kog god ugla da se posmatra. Prvi i najvažniji jeste da od uspešno završene akcije za ovog mališana pre dve godine, mali Stojan je zdrav. Napunio je sedam godina i od septembra postaje i đak prvak, a drugi i taj da ga naši humani zemljaci sa drugog kraja sveta nisu zaboravili i posle toliko vremena, čak su ga i posetili.
– Naše divne zemljake iz daleke Australije imali smo priliku nedavno da lično upoznamo i na kratko ih ugostimo. Bila nam je velika čast, jer znamo da su njihovi brojni prijatelji i poznanici u Australiji zdušno pomagali da bi naš Stojan mogao na lečenje u Italiju. Istina je da se toliko ljudi uključilo u akciju sa svih strana sveta, da bi svima pojedinačno mogli da se zahvaljujemo mesecima. Sa nekima od njih smo povremeno u kontaktu, poput Jovana Čubrila i ovom prilikom im se od srca zahvaljujemo na stalnoj brizi, kao i tome što ne zaboravljaju našeg dečaka. Bili su uz nas kada je bilo najteže i to nikada nećemo moći da zaboravimo – rekao je u dahu otac Predrag, dodavši:
– Iskoristićemo ovu priliku i da im čestitamo slavu Preobraženje (19. avgust), poželimo neizmernu životnu sreću, da im se svako dobro delo stostruko vrati i da kao i dosad, čuvaju otadžbinu u srcu. Znamo da su mnogima pomogli, što je za svaku pohvalu i divljenje.
Dok je Predrag upućivao reči zahvalnosti, mali Stojan je sa mlađim bratom Veljkom razdragano razgledao i komentarisao prostoriju u kojoj su se zatekli. Prošlo je skoro dve godine od kada smo poslednji put ugostili ovog mališana. Tada je došao sa mamom Bojanom i tatom Predragom kako bi preuzeo donaciju Kola srpskih sestara Žene mironosice iz Melburna. Na pitanje da li je uzbuđen zbog polaska u školu bio je iskren i jasan:
“Ponekad jesam, ali sad i nisam.”
Nasmešivši se na tu konstataciju, kao i primedbu mame Bojane da će najteže pasti jutarnje buđenje, na kratko smo se podesetili kroz šta su sve prošli i sa čime se i dalje suočavaju, a to je blagi strah na svakoj Stojanovoj kontroli nakon terapije održavanja, jer bi povratak bolesti bio mnogo gori i teži.
– Kao što znate, na sreću, iako je Stojanu bila planirana transplantacija kostne srži, do nje nije došlo, jer se zahvaljujući lekarima Instituta za majku i dete bolest povukla. Ipak, opreznosti nikad kraja. Stojan bar dva puta godišnje mora pored kontrole na Institutu, na detaljan pregled i u Italiju. Svaki naš odlazak tamo košta čak 10.000 evra, a 23. septembra će biti čak peti put kako tamo idemo. Sav novac koji smo prikupili tokom akcije čuvamo samo za tu svrhu i ne daj Bože nešto ne predviđeno. Nažalost, tako će biti još neko vreme dok ne budemo u potpunosti sigurni da je svaka opasnost prošla – rekla je Stojanova mama.
Osmeh na licima porodice Radeka govori koliko su odahnuli što su se rešili ove strašne napasti, iako su i dalje na oprezu.
Pobedili zajedničkim snagama
– Mnogo smo zahvalni na srdačnoj pomoći čitalaca “Vesti” koji su bili sa nama od početka naše borbe, ali i mnogim lokalnim medijima i mnogobrojnim sugrađanima koji su nam zdušno priskočili u pomoć. Samo zahvaljujući njima smo prikupili neophodnu sumu za Stojanovu transplantaciju, a koju smo upotrebili za njegove kontrole. Bio je pravi mali borac koji je pobedio veliko čudovište. Odahnućemo ipak, tek kada svaka opasnost prođe i dok ne budemo dobili potvrdu od svih lekara da više nema mesta brizi. Kroz šta smo sve prošli, samo naša duša zna i ne bih voleo da se na to vraćam, jer iako je prošlo toliko vremena, emocije bi me sasvim savladale – iskreno će tata Predrag.
