Strane snage, turske i ruske, treba da napuste teritoriju Libije što pre, rekao je francuski predsednik Emanuel Makron.
– Svi treba da se potrudimo kako bi strane snage, koje se nalaze na teritoriji Libije, otišle odatle što je pre moguće. Turske snage, ruske snage, strani borci, koje su doveli oni ili neko drugi na teritoriju Libije, treba da odu što pre – rekao je Makron posle sastanka sa liderom Predsedničkog saveta Libije Muhamadom Menfijem u Jelisejskoj palati.
Makron je naglasio da samo oružane snage Libije imaju legitimitet i one treba da osiguraju bezbednost u Libiji.
Zapadni mediji su ranije u više navrata objavljivali poverljive izveštaje grupe eksperata Komiteta Saveta bezbednosti UN za Libiju prema kojima su pripadnici grupe „Vagner“ i neki drugi na teritoriji Libije i da podržavaju snage Halife Haftara po čijom je kontrolom istok zemlje.
Međutim, na prošlogodišnjoj sednici SB UN ambasador Rusije u svetskoj organizaciji Vasilij Nebenzja je rekao da je taj izveštaj sastavljen od neproverenih ili falsifikovanih podataka s ciljem da se diskredituje politika Rusije po pitanju Libije.
„Još jednom ističemo da rusko zakonodavstvo ne poznaje postojanje privatne vojne organizacije. Eksperti u izveštaju čak i izvode iz ruskog zakona tumače netačno i slobodno“, ukazao je tada ambasador.
Ponavljamo, rekao je tada on, da Rusa u Libiji nema ali nam je, zato, poznato prisustvo stranog vojnog personala iz više zemalja.
Rusija igra značajnu ulogu u rešavanju libijske krize, radeći kao posrednik i pokušavajući da održava odnose sa svim sukobljenim stranama u toj zemlji.
Podsetimo, nakon svrgavanja i ubistva Muamera el Gadafija 2011. godine, u Libiji je počela politička kriza. Trenutno je u zemlji dvovlašće. Parlament koji je izabrao narod vlada na istoku, a na zapadu, u glavnom gradu Tripoliju, nalazila se Vlada nacionalnog jedinstva na čelu sa Fajezom Saradžom, koja je formirana uz podršku Ujedinjenih nacija i Evropske unije.
Vlasti istočnog dela zemlje rade nezavisno od Tripolija i sarađuju sa Libijskom nacionalnom armijom, koja vodi dugotrajan rat sa militantima.
Nova prelazna vlada stupila je na dužnost 16. marta, uz miran prenos vlasti, a predviđeno je da mandat traje do održavanja izbora krajem godine.
