Dve i po godine nakon rušenja francuskog establišmenta i ulaska u Jelisejsku palatu, francuski predsednik Emanuel Makron pokušava da učvrsti svoju poziciju uglednog lidera u Evropskoj uniji, piše “Blumberg”.
“On misli da nam je potrebna hitna reakcija. Makron misli da smo svedoci početaka bipolarnog sveta i želi da Evropa bude igrač, a ne objekat u toj igri”, rekao je Martin Kuensez, zamenik direktora pariske kancelarije nemačkog Maršal fonda.
Klanje evropskih svetih krava ljuti stare partnere Francuske. Ali to istovremeno pokreće dugo potisnute rasprave, stvaranje neočekivanih novih saveza, prijatelja, a i neprijatelja, prenosi “Blic”.
Makronov tim tvrdi da EU više ne može da dozvoli sebi da radi uz svoje tradicionalne navike gradnje konsenzusa i minimalne promene. Izazovi sa kojima se suočava blok – od tehnoloških promena, do migracija, klimatskih promena i neprijateljski nastrojenog sveta – preveliki su da bi njegovi lideri nastavili da se kreću tempom najsporijeg člana po svakom pitanju.
Postoje rizici i poremećaji zbog Makronovih pokušaja da razreši stvari, ali održavanje statusa kvo moglo bi da bude smrtonosno za EU, rekao je jedan zvaničnik. Dok se lideri NATO pripremaju za sastanak sledeće nedelje u Londonu, Rusija je postala uobičajena nit u većini Makronovih razmišljanja.
Kad države iz EU koje su nekada bile pod prevlašću Rusije gledaju na istok, vide rastuću silu koja već destabilizuje Ukrajinu i želi da pokaže svoje mišiće.
Ako bi Moskva mogla da se uvuče u evropsku orbitu umesto Kine, to bi moglo da pomogne uspostavljanju ravnoteže na evroazijskom superkontinentu, prenos “Blic”.
“Makron veruje da će se Rusija umoriti od uloge mlađeg partnera Pekingu, a kada to učini, želi da Evropa bude spremna”, rekao je Kinsez.
Tako je prošlog meseca Francuska imenovala specijalnog izaslanika za obnovu odnosa EU sa Kremljom kako bi ubedio ostatak Unije da je to dobar potez. Makron je već dva puta ugostio predsednika Vladimira Putina i u decembru će voditi razgovore u Parizu s njim, nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i predsednikom Ukrajine Vladimirom Zelenskim, kako bi zaustavio aktuelna neprijateljstva u istočnoj Ukrajini.
Rusija je možda u fokusu nedavnih Makronovih inicijativa, ali srce njegovog projekta je evropska moć. Budući da je Kina sve agresivnija i sve nepouzdanija prema SAD, Makron traži da EU uvede mehanizme upravljanja sopstvenom moći kao kohezivnog geopolitičkog igrača.
Neki zvaničnici kažu da je to samo poziv Evropi za buđenje.
Stručnjaci iz nekoliko zemalja EU rekli su da njihove vlade podržavaju Makronovu viziju više nego što su spremne da s njima izađu u javnost.
Srećni su što je Makron preuzeo inicijativu i pozdravljaju način na koji njegovi ekstremni pogledi guraju čitav blok dalje, čak i ako on na kraju bude morao da napravi kompromis.
Jedan evropski diplomata rekao je da nikada nije video Nemce tako ljute nakon Makronovog napada na NATO ovog meseca u listu “Ekonomist”. To se nije samo odnosilo na sadržaj onoga što je rekao, već i provokativni jezik i činjenicu da prethodno nisu dobili nikakvo upozorenje.
U sedištu EU i NATO-a u Briselu, kao i u drugim evropskim prestonicama, mnogi zvaničnici kritikovali su ga da je arogantan, da je autokratski nastrojen i da radi na svoju ruku, iako bi saradnjom mogli da se postignu bolje rezultati.
“Nemačka i Italija se već godinama sukobljavaju, ali iznenada pronalaze zajedničku osnovu, dok Merkelova traži način da se suprostavi Makronu”, naveo je italijanski zvaničnik upoznat sa materijom. Ideja pooštravanja Šengenskog sporazuma o putovanju bez pasoša upozorila je obe strane, dodao je on.
Da bismo razumeli Makronovu politiku, mora se pogledati gde gradi mostove, a gde ih sapljuje, piše “Blumberg”. Antiliberalni stav mađarskog premijera Viktora Orbana direktno se suprotstavlja viziji francuskog predsednika. Ali Makron vidi Orbana kao nekoga ko može biti od koristi, kao podršku na Istoku.
Makron i njegovi saradnici proveli su sate i sate u telefonskom razgovoru s sadašnjom predsednicom Evropske komisije Ursulom von der Lejen, nakon što je u junu bila izabrana da pokrene njihov slučaj. Merkelovoj je, s druge strane, stiglo niz upozorenja od Makrona.
Francuska je u februaru zapretila da će pokrenuti veći nadzor nad EU zbog kontroverznog gasovoda “Severni tok 2” između Nemačke i Rusije, kojim nemačka kancelarka pokušava da nadomesti velike probleme u istočnoj Evropi. Makron je na kraju popustio, ali epizoda je pokazala složenost u odnosima između Pariza, Berlina, Brisela i Moskve.
U modernom okruženju, između sedišta kompanije Fejsbuk u Parizu i berze iz 19. veka, Makronov tim planira sledeće korake. U stalnom kontaktu sa Jelisejskom palatom preko Vatsapa i Telegrama, tim je testirao sve svoje inicijative koristeći metrički sistem koji svaku ideju određuje prema faktorima kao što su koliko će se opozicije okupiti, koliko košta i koliko veliku promenu zahteva.
Pored pregovora o NATO-u i samita o Ukrajini u decembru, francuski predsednik planira da započne Novu godinu sa još jednom bombom nad Šengenskim sporazumom.
“Makron nudi veoma koherentan geopolitički pogled na svet. On je verovatno jedini zapadni vođa koji ga ima”, rekao je Bruno Tertrais, zamenik direktora pariske Fondacije za strateška istraživanja.
