Potvrda evropske perspektive regiona bila je osnovna poruka Samita EU-Zapadni Balkan na Brdu kod Kranja. Međutim, nije prošao predlog Slovenije da sve države ovog regiona do 2030. godine postanu deo Unije, najviše zbog protivljenja Francuske, čiji je predsednik Emanuel Makron prisustvovao sastanku.
I nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je da nije podržala da se državama Zapadnog Balkana odredi fiksni datum za pristupanje EU. Za predlog Ljubljane koji je podržao Beč, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da je saznao na samitu, ali i dodao da nema iluzija o brzom ulasku u EU. Velika je, dodao je predsednik, borba sa tri zemlje koje su otvoreno protiv proširenja.
– Naučili da moramo da brinemo o sebi i razumemo ne samo svoju svakodnevicu, već i njihove političke potrebe, koje su takve da u ovom trenutku proširenje na Balkan nije dominantna i ni popularna tema. Važno je da budemo na tom putu zbog sebe – rekao je Vučić.
On je istakao da Srbija ima 62 odsto spoljne trgovinske razmene sa EU, a da čak 67 odsto našeg izvoza ide u EU i da “bez toga ne možemo da preživimo”. Vučić Srbiju vidi kao najspremniju za članstvo, a za njene građane kaže da žele da budu deo sveta i Evrope, ali da ne bi da kvare odnose sa Kinom i Rusijom, što je ispravno.
Predsednik Srbije ukazao je i da će najveći pritisak biti na zemlje članice EU koje nisu priznale KIM. On je objasnio da pojedini zvaničnici EU iz Brisela idu u Vašington i traže da SAD izvrše pritisak na te zemlje. Zato je zaključio da pozicija Srbije nije laka.
Velike investicije
Čulo se i da je EU spremna za investiranje u region. Prema rečima predsednika Saveta EU (SE) Šarla Mišela, samit je prilika da Unija jasno pokaže da je spremna da izdvoji mnogo novca i investira u zemlje Zapadnog Balkana, da podrži ekonomske reforme i borbu protiv korupcije.
Predsednica Evropske komisije (EK) Ursula fon der Lajen, koja je nedavno posetila Srbiju da sa predsednikom Vučićem prisustvuje otvaranju radova na modernizaciji železnice, poručila je da Zapadni Balkan pripada EU.
– Mi želimo Zapadni Balkan u EU, jer smo jedna evropska porodica. Delimo istu istoriju i vrednosti i uverena sam i istu sudbinu. Imamo zajedničke inetrese i možemo se zajednički bolje razvijati. Mora napredovati integracija Zapadnog Balkana u zajedničko tržište – navela je Ursula fon der Lajen i istakla da zemlje regiona treba da nastave reforme.
Podrška Sančesa
Balkan je deo Evrope, istakao je španski premijer Pedro Sančes, koji se zalaže za širenje EU na ovaj region. Da je proširenje EU na Zapadni Balkan važno, smatra i premijer Slovačke Eduard Heger. On je ukazao da da to što je EU u mogućnosti da mobiliše 30 milijardi evra za region pokazuje da je reč o važnom delu Evrope.
Proces proširenja je podržala i Hrvatska čiji je premijer Andrej Plenković upozorio da se bez poruke regionu o evropskoj perspektivi otvara prostor za druge globalne sile na tom prostoru.
Dvorište Unije
Letonski premijer Arturs Krišjanis Karinš istakao je da je važno razumeti ulogu koju region može da ima u stvaranju jače Evrope.
– Ako želimo da povećamo geopolitički uticaj EU, Zapadni Balkan je naše dvorište – rekao je Karinš.
Neredi u Ljubljani
U delovima Ljubljane, Bleda i Brdu kod Kranja tokom samita je uvedena zabrana kretanja, zbog antivladinih demonstracija. Na protestu u centru Ljubljane, okupilo se 3.000 ljudi protiv kojih je policija je upotrebila suzavac i vodene topove, jer su bacali razne predmete na njihova. Privedeno je 25 osoba, a šest policajaca je lakše povređeno. Navodi se da je uhapšen Zoran Stevanović, lokalni političar iz Kranja.
Prvo rešiti probleme
Predsednik Saveta EU Šarl Mišel je saopštio da je razgovarao sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen i domaćinom skupa premijerom Slovenije Janezom Janšom. U saopštenju je istaknut značaj brzog rešavanja svih preostalih bilateralnih pitanja u regionu kako bi počeli pristupni pregovori sa EU.
Niz sastanaka
Predsednik Srbije imao je niz sastanaka sa zvaničnicima Unije i liderima zemalja članica EU od Ursule fon der Lajen i Šarla Mišela, do kancelara Austrije Sebastijana Kurca, premijera Luksemburga Gzavijea Betela, Češke Andreja Babiša i Slovačke Eduarda Hegera. Video se i sa komesarom za proširenje EU Oliverom Varheljijem.
Opasan razdor u BiH
Aleksandar Vučić je dan pre samita bio na skupu šefova država i vlada iz redova Evropske narodne partije (EPP), a taj sastanak je ocenio kao važan, jer se pričalo o svim evropskim pitanjima. On je istakao da je na njega najveći utisak ostavilo ono što je čuo o BiH, jer razlike između tri naroda nikada nisu bile izraženije.
– Nisam bio naročito srećan onim što sam čuo o BiH i nije mi ulilo nadu da ćemo moći sa sigrunošću da računamo na apsolutno bezbedno i mirno okružnje. I ovo sam rekao u blagoj formi – ocenio je Vučić i dodao da je snaga EPP koncentrisana u centralnoj i jugoistočnoj Evropi, kao i da je to najveća grupacija partija u Evropi, uprkos drugom mestu na nemačkim izborima.
Ne odbacujte nas
Predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić pozvao je članice EU da očuvaju proces evro integracija za BiH kao suverenu zemlju ravnopravnih građana, koji treba da svoju budućnost vide u svojoj zemlji.
– BiH ostaje opredeljena za put EU, uprkos svim izazovima. Od EU očekujem da ne odustaje od nas zbog kratkoročnih ciljeva, jer bi to moglo ostaviti dugoročne posledice i u samoj EU – kazao je predsedavajući BiH.
On je pozdravio ključnu ulogu EU u koordinaciji aktivnosti uspostavljanja Zajedničkog regionalnog tržišta i produbljivanje partnerskog odnosa država Zapadnog Balkana sa specijalizovanim regionalnim institucijama popout CEFTA, Veća za regionalnu saradnju, Transportne i Energetske zajednice u provođenju reformi kroz Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan.
