Emanuel Makron i muslimani često su u sukobljenim odnosima. Sada je to ponovo slučaj, jer je najavljeno donošenje zakona koji muslimani smatraju napadom na njih.
Ova konfrontacija ima svoju istoriju, a posebno je postala izražena nakon terorističkog napada na redakciju satiričnog lista Šarli ebdo nakon objavljivanja kontroverzne karikature proroka Muhameda 2015. godine.
Tada je status muslimanskog stanovništva ponovo postao prioritet francuske vlade.
Antagonizam se nastavio nakon stravičnog ubistva nastavnika istorije i geografije Samuela Pati-a prošle godine.
To se dogodilo nakon što je studentima pokazao karikaturu o slobodi govora.
Makronovu oštru reakciju na atentat nije ostavio bez odgovora turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, koji mu je rekao da mu je potreban “mentalni tretman”.
Takođe je pozvao na bojkot francuskih proizvoda.
Francuzi nisu pozivali na bojkot turskih proizvoda, ali su potom opozvali ambasadora iz Turske.
I čim se veza malo opustila, usledile su nove tenzije.
Ovaj put zbog najavljenog zakona za koji se tvrdi da ima za cilj jačanje republikanizma u Francuskoj.
Makron to nagoveštava već mesecima i odnosi se na nekoliko socijalnih aspekata. Među njima je i borba protiv “islamskog separatizma”.
Šta zakon tačno donosi
Zakon o jačanju principa republikanizma, kako se zvanično naziva, podrazumeva:
– Sankcionisanje govora mržnje pritvorom ili novcem;Kontrola finansiranja različitih organizacija; Kontrola tzv. tajno školovanje i školovanje kod kuće; Kontrola organizacija, uključujući sport, za koje se smatra da podstiču separatizam; Sankcionisanje lekara do 18.000 evra ako daju potvrde da žena nikada nije imala polni odnos; Zabrana poligamije, što bi moglo značiti da migranti koji se njome bave neće dobiti dozvolu boravka; Dogovaranje prisilnih brakova; Stroga kontrola nad finansiranjem verskih organizacija iz inostranstva, pa će morati da se prijavi svako strano plaćanje veće od 10.000 evra;
Oštrije kazne za zločine povezane sa verskim zajednicama i za one koji podstiču mržnju;
Državnim službenicima će i dalje biti zabranjeno nošenje verskih simbola, što znači zabranu nošenja hidžaba. Međutim, zabrana će se odnositi i na radnike van javnog sektora, ali koji rade u kompanijama koje posluju sa državom, poput npr. transportne kompanije.
Predsednik Makron rekao je u oktobru prošle godine da je islam kao religija u krizi širom sveta i da je neophodno osloboditi islam od stranog uticaja u Francuskoj.
Šta misle francuski muslimani?
Ali francuski muslimani misle da je zakon usmeren protiv njih.
U izjavi za NBC Nevs, pravnica Rim-Sara Alouane, rekla je da se građanske slobode napadaju zakonom.
Ocenila je da mu nije sprečeno da zloupotrebi moć.
Istakla je da je Makronov fokus na radikalizaciju među muslimanima ojačao negativne verske stereotipe i tako podelio muslimane u pogledu zakona i njihovog odnosa prema svojoj naciji.
“U Francuskoj je nevidljivi musliman dobar musliman”, dodao je Alouane.
Skupština usvojila- čeka se odobrenje senatora
Francuska nacionalna skupština usvojila je zakon sredinom februara ove godine, a sada se očekuje odobrenje senatora.
Neki analitičari veruju da će Macronov odnos prema muslimanima i njegova loša ekonomska i socijalna politika doprineti jačanju radikalne desnice, tj. povećati svoje izglede već na sledećim predsedničkim izborima koji bi trebalo da budu održani sledeće godine.
Francuska je evropska zemlja sa najvećim brojem muslimana – od 67 miliona stanovnika, pet miliona su muslimani.
