Srbi u Makedoniju, ako žele, mogu ući samo sa ličnom kartom. Grci i dalje moraju da koriste pasoše. Ima, međutim, i izuzetaka. I Grci kod severnog suseda mogu ući sa ličnom kartom, ali samo ako kažu čarobnu reč "kazino". A do njih mogu stići i peške.
Nekoliko desetina metara od makedonsko-grčkog graničnog prelaza Bogorodica, sa obe strane autoputa, nalaze se dva od nekoliko hotela kockarnica. Najveći i najpoznatiji su Princes, Flamingo i Apolinija. U njima na stotine hiljada Grka okušavaju svoje hazardsko umeće, a uz sreću ili nesreću na kocki proslavlja se ili se traži uteha u dobrom piću začinjenom sa malo instant ljubavi – seksom.
Radni dani u ovim elitnim kockarnicama do same granice rezervisani su za grčke penzionere. Tada je gužva najmanja, pa mirnije mogu da se zabavljaju na džek-pot mašinama ili da okušaju sreću na nekoj od popularnih hazardskih igara. Često se dešava da im dođe i pun autobus grčkih penzionera, ne samo iz pograničnih gradova, već i iz Atine.
– Ovaj tip gostiju dolazi ponedeljkom. U našem hotelu ostaju tri dana, a u četvrtak se vraćaju nazad. Sa druge strane, mladi, oni iznad 18 godina, kojima je dozvoljen ulaz u kazino, posećuju nas vikendom, i to uglavnom uveče kada u kazinu ima najviše ljudi – veli Sofija Karabakova, asistent generalnog direktora u kazinu Flamingo.
U jeftin provodRedovni posetioci hotela-kockarnica nadomak granice postali su i mladi Grci. |
Ako je suditi po broju ljudi koji posećuju makedonske kockarnice nadomak grčke granice, ekonomska kriza u Grčkoj kao i da ne postoji. Samo vikendom, ovde se sjati i do 10.000 grčkih turista, a prema nekim podacima, u hotel-kockarnicu Princes, turskog milijardera Ozkana Suda, vlasnika lanca od 37 kazina i 21 hotela sa pet zvezdica u celom svetu, prošle godine je ušlo preko 550.000 grčkih turista.
Jedan od njih je i Jorgo Polinidis, mladi penzioner iz Soluna. Kaže, došao je sam da okuša sreću i nešto ubode.
– Žena me je poslala u Đevđeliju da kupim razne potrebštine, mesa, voća i povrća. To je u Makedoniji dosta jeftinije nego kod nas. Usput ću sipati benzin koji je takođe jeftiniji, a u hotelu Princes ću se malo i zabavljati – priča uz zagonetni osmeh ovaj simpatični čikica, kome čovek ne bi dao više od 45 godina.
Kasnije nam je objasnio na koju vrstu zabave je mislio jer, naravno, sa kockom ide i prostitucija, a devojke u Đevđeliji su i mlade, i lepe, i jeftine.
– Ranije sam u Đevđeliju dolazio samo da pazarim, a uveče da se kockam. Kasnije sam od zemljaka čuo i za druge usluge, pa, evo, i ja sada ponekad potražim malo ljubavi – priznaje Polinidis.
Grci se sa devojkama sreću na raznim mestima, ali najčešće u hotelskim sobama ili iznajmljenim kućama. Cena je 50 evra, što je za Grke prilično jeftino, pa je tako Đevđelija osim grada hazardskih igara, postala omiljena destinacija južnih suseda.
Najbrojniji posetioci kockarnica nadomak granice, ali i Đevđelije, gde mahom dolaze u nabavku, jesu žitelji grčkih gradova Kukuš, Solun, Larisa, Janica, Kožani… Ima i Srba, ali u daleko, daleko manjem broju. Ispred kazina Flamingo sreli smo mladi bračni par iz Niša. On je elektroinženjer, ima svoju firmu i, kaže, solidno zarađuje. Sa suprugom, koja je u firmi knjigovođa, najmanje dva puta godišnje po nedelju dana idu na odmor u Grčku. U povratku sa mora obavezno svrate u kazino na malo provoda.
– Ni ja ni žena nismo kockarski tipovi. Pre nekoliko godina na moru smo upoznali jednog Grka koji nam je otkrio tajnu da se u Makedoniji, u jednoj od tri kockarnice blizu graničnog prelaza Bogorodica, može veoma jeftino pojesti jer je hrana za goste kazina besplatna. I zaista je tako. Za deset evra kupimo žetone. Malo se kockamo, malo kibicujemo druge, ali u svakom slučaju dobro jedemo – uz osmeh kaže Nišlija, ne želeći da kaže svoje ime u strahu da će ga zemljaci zbog toga zadirkivati.
Takvu privilegiju da se kockaju i jeftino jedu u nekom od kazina blizu Đevđelije nemaju Makedonci. Tamo je ulaz dozvoljen samo strancima.
