Evropska komisija se zalaže za istovremeni početak pregovora Severne Makedonije i Albanije, rekla je predsednica EK Ursula fon der Lajen posle sastanka sa makedonskim premijerom Zoranom Zaevim.
Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev u Briselu pokušava da reši nedoumice vezane za početak pregovora Skoplja sa EU, uslovljen zahtevom Bugarske da se reše pitanja vezana za nacionalni identitet Makedonaca i nekolicine njihovih istorijskih ličnosti.
– Makedonski identitet, osim što je pitanje časti, predstavlja proizvod činjenica, tradicije i nacioanlih obeležja našeg naroda… Stoga, to neće biti predmet pregovora – rekao je Zaev Ursuli fon der Lajen.
Zaev je u Brisel stigao posle serije spekulacija da bi EU mogla da radvoji početak pregovora Severne Makedonije i Albanije i počne pregovore sa Tiranom, a Skoplje ostavi u “čekaonici” dok ne budu rešeni problemi u odnosima sa Bugarskom.
Ursula fon der Lajen je makedonskom premijeru rekla da se zalaže za istovremeno početak pregovora sa Tiranom i Skopljem.
Istovremeno, bugarska ministarka spoljnih poslova Ekatarina Zaharijeva nije nagovestila da bi Sofija mogla promeniti politiku prema Skoplju, tražeći da “zemlje koje žele članstvo u EU prestanu da finansiraju kampanje dezinformacija usmerenih protiv država-članica EU”, javlja bugarska agencija BTA.
Makedonski zvaničnici, uključujući Zaeva i ministra spoljnih poslova Bujara Osmanija bili su prilično razočarani načinom na koji se razvija situacija vezana za početak pregovora, navodeći da je Skoplje već ispunilo sve preduslove.
Šta želi Sofija?
Bugarska i Makedonija su 2017. godine potpisale Ugovor o prijateljstvu, dobrosusedskim odnosima i saradnji, koji Skoplje smatra jedinim preduslovom za početak pregovora sa EU.
Vlasti u Sofiji pak smatraju da je pre početka pregovora potrebno rešiti pitanja koja se odnose na makedonski nacionalni identitet, odnosno pitanje jezika i identiteta nacionalnih heroja, među kojima je Goce Delčev.
Suštinski, Sofija nastoji da zaustavi zahteve da se Makedoncima u Bugarskoj prizna status nacionalne manjine, što će, kako tvrdi Zaharijeva, biti rešeno kada Skoplje prizna da makedonski jezik i identitet imaju bugarske korene.
Bugarska je jedina zemlja koja blokira potpisivanje sporazuma o upravljanju granicama između Severne Makedonije i Evropske agencije za graničnu i obalsku stražu.
Sofija insistira da se makedonski jezik, nadalje, zove zvanični jezik Republike Severne Makedonije ili u određenim slučajevima fusnota uz objašnjenje: “Prema Ustavu Republike Severne Makedonije”.
Bugarska navodi i da je “makedonski jezik nastao 1944. godine”, te da može da se računa jedino kao “pisana regionalna forma bugarskog jezika”.
