To je utvrdila posebna inspekcija po nalogu bugarskog Ministarstva pravde koja je došla do zaključka da je svega 16 odsto podnetih zahteva za bugarsko državljanstvo na osnovu porekla bilo potkrepljeno odgovarajućimn dokazima, prenosi portal pozivajući se na pisanje makedonske i bugarske štampe.
U predmetima se često nalaze samo zahtvi i izjave, a kao dokaz o bugarskom poreklu prihvatano je i članstvo u organizacijama kao što su, na primer "Bugari u Albaniji".
"Zvaničnici iz Državne agencije za Bugare u inostranstvu sistematski zanemaruju dužnost izdavanjem sertifikata o bugarskom poreklu što je zvaničan dokument. To može izazvati ozbiljne negativne posledice jer otvara mogućnsot da ljudi koji nemaju odgovarajuće poreklo dobiju državljanstvo jedne članice EU", navelo je bugarsko Ministarstvo pravde.
Savet za bugarsko državljanstvo u okviru Ministarstva pokušava da ispravi greške Agencije tražeći ponovo dokaze o poreklu od građana koji su podneli zahtev za bugarsko državljanstvo.
Po zakonu bugarsko poreklo dokazuje se krštenicom ili nekim od dokumenata izdatim do strane bugarskih vlasti.
Broj zahteva za bugarsko državljanstvo raste od ulaska Bugarske u članstvo EU, 2007. Prema zvaničnim podacima 2009. podneto je 5.000, a prošle godine 17.500 zahteva i to, u 90 odsto slučajeva, na osnovu porekla.
