Ljudi iz Srbije, koji šaleći se ponekad za Makedonce upotrebljavaju reč "čokalija" ni sami, a još manje Makedonci kojima je upućen ovaj epitet, ne znaju da ona nije uvreda, već naprotiv pohvala makedonskoj snalažljivosti i visprenosti, nastala zahvaljujući trgovcu, ustaniku i prvom srpskom diplomati Petru Ičku, jednom od učesnika u Prvom srpskom ustanku.
U istoriji je zapisano da su turske dahije, odmetnici od sultana, preuzele vlast u beogradskom pašaluku 1801. godine i ubili vezira Hadži-Mustafa pašu, koga su zbog dobrote savremenici zvali "srpska majka". Petar Ičko tada odlazi u Zemun, koji se nalazio u sastavu Austrougarske monarhije, sa namerom da osveti pašino ubistvo i organizuje borbu za oslobođenje srpskog naroda. Zato je zatražio pomoć od svojih prijatelja, pre svega mitropolita Stratimirovića, koji mu je kao brat mason pružio diplomatsku podršku za rešavanje hrišćanskog pitanja u beogradskom pašaluku.
Petar Ičko se povezao i sa masonima Aleksom Nenadovićem i Jankom Katićem kako bi organizovao oružanu pobunu u pašaluku. Dahije su saznale da se priprema ustanak i to je 1804. godine dovelo do odmazde u kojoj je ubijen Aleksa Nenadović. Međutim, to je dovelo do ustanka u kojem je Petar Ičko odigrao izuzetnu pregovaračku ulogu, pa ga je Karađorđe kasnije postavio za prvog gradonačelnika slobodnog Beograda.
Podsećajući na ove istorijske činjenice, Stojan Andov objašnjava vezu između Petra Ička i izraza "čokalija".
– Kada je Karađorđe počeo da postiže pobede na bojnom polju, sultan Selim Treći je razmišljao da pošalje veliku vojsku i uguši ustanak, ali tada mu je ratom zapretio ruski car. Sultan se tada obratio za pomoć Napoleonu Bonaparti, koji je odlagao odgovor ne želeći da se zameri ruskom caru i evropskim monarsima. Nemajući kud, sultan je prihvatio da pregovara sa srpskim ustanicima. Kao predstavnika srpskih ustanika, Karađorđe u Carigrad 1806. godine šalje Petra Ička, koji je tečno govorio turski, nemački, ruski i grčki jezik. Čim je stigao u Carigrad, sultan je svojim poverljivim ljudima rekao da za dvadesetak dana, bez obzira na to kako teku pregovori, otruju Ička. Verovao je da Karađorđe neće moći brzo da nađe zamenu za njega. U međuvremenu, da Turci ne bi bili krivi za smrt Ička, među stranim predstavnicima proneta je vest da je Ičko u Carigrad stigao bled i teško bolestan. Prošlo je dva meseca, Napoleon je ćutao, a Rusi su stalno pritiskali, pa je sultan upitao svoje potčinjene zašto je Ičko još živ. Oni su priznali da je nemoguće da ga otruju. U jelo otrov nisu mogli da mu stave jer je jeo samo kuvana jaja, koja je sam kupovao, sam kuvao, ljuštio i istog trenutka jeo. Sultanovi ljudi nisu mogli da mu stave otrov ni u šerbe, ni u čaj, niti u vodu koju je kupovao i pio šetajući ulicama Carigrada. Nemajući kud sultan je morao da pristane da sklopi mir, koji je nazvan Ičkov mir.
Gostionica u ZemunuPetar Ičko je bio trgovac i srpski diplomata makedonskog porekla. Prema nekim podacima, rođen je 1755. u južnomakedonskom selu Katranica (danas Pirgi u Grčkoj), a prema drugim u Vodenu. Živeo je u osmanlijskom Beogradu, gde je krajem 18. veka postao starešina trgovaca. Nakon dolaska dahija u Beograd, Ičko se 1802. seli u Zemun.
Kuća u Zemunu u kojoj je živeo Ičko
Tokom Prvog srpskog ustanka, koristeći diplomatsko i trgovačko iskustvo, uspeva da sa Portom zaključi za Srbe povoljan Ičkov mir i vrati se u Beograd marta 1807. Ipak je otrovan maja 1808. godine u Beogradu. U Zemunu još postoji kuća u kojoj je boravio Ičko. Podignuta je 1793. godine, a u njoj se nalazila gostionica sa svratištem za ljude, konje i zaprežna vozila, kasnije se zvala "Kod Kraljevića Marka". |
– Kada je sultan Karađorđu poslao mirovni dogovor s pečatom, u propratnom pismu mu je napisao da se Ičko pokazao kao "čok akčl", što znači "veoma pametan". U srpskoj tradiciji ova reč se izgovara kao "čokalija", a upotreba tog izraza ni malo nije pogrdna za Makedonce, već predstavlja kompliment – podseća Andov i sa žaljenjem konstatuje da mnogi Makedonci, ne samo što ne znaju za ovu priču, već nikada nisu ni čuli za Petra Ička. A istorija Balkana, naročito Prvog srpskog ustanka ne može ni da se zamisli bez pominjanja imena Petra Ička.
– Ovaj primer pokazuje da se osećaj uvređenosti naših patriota često zasniva na nedovoljnom poznavanju istorije, primitivizmu, iskrivljenom značenju pojmova i brojnim zabludama – kaže Andov.
