x U vreme prve vladavine kneza Miloša Obrenovića, vele izvori, "zbog stanja puteva, sem malog izuzetka, nigde ne beše mogućno putovati, do pešice ili na konju". Zato su u planinskim delovima Srbije sposobni seljaci sami izrađivali primitivna kola sa punim točkom, zvane vrndelj, koja su korišćena za sve što je trebalo prevoziti na neprohodnim putevima. U stara vremena, kada bi se seljak toliko izveštio u pravljenju kola, postajao bi zanatlija kolar, kojem i to zanimanje bio i životni posao.
x Kolari su isprva najviše pravili drvene delove za zaprege i za bezbedan prenos raznovrsnog tereta, potom i delove za upravljanje kolima.
Najteže je bilo izraditi točak jer je i alat bio primitivan, pa su se ponegde njima bavili naročiti majstori. Sa velikom preciznošću morao je nepismeni majstor da izračuna unutrašnju i spoljašnju meru obima točka, po krugu koji se crtao uz pomoć olovke vezane za kanap, a potom da izradi i paoke, šine koje su spajale unutrašnji i spoljašnji krug točka. Kola su se najčešće pravila od jasena, bresta i bagrema. Kolari su izrađivali i jarmove za volovsku vuču i kolica za nošenje manjih tereta u kući i dvorištu. Uglavnom su radili po porudžbini, a ono što pretekne, prodavali su po pijacama i vašarima.
x Oslobađanje Srbije i njen zaokret ka Evropi pratili su i novi trendovi u razvoju saobraćajnih sredstva. Kolari su pored zaprežnih vozila počeli da se bave i prevozom putnika, učeći veštinu pravljenja čeza i fijakera. Luksuzniji modeli ovih kočija su postali ogledalo društvenog položaja njihovih vlasnika, što se naročito isticalo time što su se uprezali konji, i to rasni, za razliku od prostih zaprega koje su vukli volovi ili magarci. Tako se menjao i status među samim zanatlijama, pa su se izdvajali kolari koji su radili za samo za građane.
x Nemci doseljavani na tlo Vojvodine od 18. veka donosili su i nove, srednjoevropske zanate. Među njima su bili stolarski i kolarski. Njihovi susedi Srbi još su bili pod uticajem orijentalnog zanatstva, a naročito kovačkog i potkivačkog. Odatle je nastao kolarski hibrid, zaprežna i putnička kola čiji su se osnovni delovi izrađivali uglavnom od drveta, dok su metalni služili za učvršćivanje, i naročito, ukrašavanje u kojima se dugo osećao uticaj upravo Orijenta.
