Da podsetimo, David je s prijateljem Arapinom pošao u Interim da se raspitaju o mogućnostima zaposlenja i predaju dokumente, a krenuli su prečicom koja vodi kroz park Ležion d’onor, preko puta bolnice. Na pola puta Arapin se setio da je zaboravio papire i otrčao da ih uzme, a David je ostao da ga sačeka. Tada ga je ubica napao s leđa i udario čekićem ili šrafcigerom. Mladić je okrvavljen pao i našli su ga prolaznici koji su pozvali Hitnu pomoć. Nesrećni David umro je narednog dana, a policija nije iznela detalje o osumnjičenom. Davidov drug Arapin je odmah priveden jer je policija htela da proveri da li je reč o nameštaljci, ali je nakon saslušanja pušten.
Uoči prvog viđenju roditelja sa advokatom, dopisništvu "Vesti" javila se Davidova majka Marica, u boli kao i njen suprug i otac ubijenog momka Miroljub.
Vrata otvorena svima– Naša vrata su otvorena svima, svako može da dođe da sa nama podeli tugu, ali za moju bol nema utehe. Uzela sam bolovanje. Skamenjena sam. Želela sam da ga ovde sahranimo, ovde je rođen, stasao, ovde su svi njegovi drugovi s kojima je rastao i školovao se. |
– Ode moje dete, kao da ga nikad nisam imala. Ne može se opisati kako je mojoj duši. To samo ja znam, ništa teže se ne može zamisliti. Moje dete je uvek bilo skromno, koliko imamo, toliko nam je bilo dosta. Normalno smo živeli. Zašto ovo da zadesi moju sirotinju? Za njega sam radila, mučila se, a sada mi ne treba ništa. Nikome ništa slično ne bih poželela – kaže Marica.
U golemoj tuzi, porodica Ivković očekuje rasplet istrage, ali ponavlja da ništa neće umanjiti njihovu bol jer im ništa ni ne može vratiti sina jedinca.
