Prema demografskim podacima, Srbi su četvrta nacija u Evropi po proseku starosti stanovništva zbog čega ne čudi da je proteklih godina širom Srbije, a posebno u seoskim sredinama, katanac stavljen na stotinak osnovnih škola koje su svojevremeno imale i po nekoliko desetina učenika.
I škola u selu Božurnji, koje se nalazi na putu Rudnik-Topola, mogla je da se doda ovoj neveseloj brojci ugašenih škola da nije bilo sedmogodišnjeg Stefana Pavlovića i njegove majke Adeline, Albanke koja se pre osam godina zagledala u Zorana Pavlovića i odlučila da porodično gnezdo svije podno Rudnika.
Ljubav između Zorana i Adeline krunisana je rođenjem Stefana koji je ove jeseni stasao do prvaka škole u kojoj je jedini đak. Zapravo, bio bi jedini da i njegova majka nije odlučila da sa sinom deli đačku klupu.
– Zorana sam upoznala pre osam godina, zaljubila se na prvi pogled i odlučila da se udam za njega i da napustim Albaniju. Kada sam došla u Božurnju nisam znala ni reč srpskog jezika, ali to nije bio razlog da me komšije i rođaci izbegavaju. Naprotiv, svi su bili, a i danas su, vrlo korektni prema meni i pomagali mi da vremenom naučim jezik. Ipak, svesna sam da moj srpski nije onakav kako bih želela i da ima još mnogo reči koje loše izgovaram i ne razumem – iskrena je Adelina, koja i poznavanjem jezika želi da iskaže ljubav prema Zoranu i porodici.
Iz ljubavi Zorana i Adeline pre sedam godina rođen je Stefan koji je stasao do prvaka, ove jeseni jedinog u selu. Ovaj trenutak je Adelina iskoristila da i sama bude prvak u školi i da deli školsku klupu sa sinom – on da stiče znanje, a ona da još bolje nauči srpski jezik.
– Tako mi je majka ujedno postala i školska drugarica – kaže Stefan koji je uz majku naučio poneku reč italijanskog, albanskog i engleskog jezika.
Istinu govoreći, to što majka i sin sede u istoj školskoj klupi za mnoge, pa i za učiteljicu Svetlanu Grujić, jeste neuobičajena situacija.
– Adelina je predivna majka koja shvata svoj problem i pronašla je pravi način da ga reši. Osim mene, i ona brine o tome šta je Stefan naučio, zapisuje zadatke koje njen sin mora sam da uradi i koristi priliku da usavrši znanje srpskog jezika – ističe Svetlana.
I učenica i spremačica
– Situacija jeste neuobičajena, ali je i zanimljiva i daje dobre rezultate. Osim toga, Adelina je primljena da u školi radi kao pomoćni radnik što je i za mene od velike koristi jer je škola uvek čista, a učionica topla – kaže učiteljica.
Tata ne mora na roditeljski
Adelininom odlukom da ponovo sedne u đačku klupu, ovog puta sa sinom, iznenadila je i njenog supruga Zorana.
– Kada se rodio Stefan, znao sam da će doći vreme da ga vodim u školu, ali tada nisam znao da ću do škole ispraćati dva đaka. Ipak, u potpunosti sam podržao njenu odluku da iskoristi priliku da na ovaj način nauči dobro srpski jezik jer znam koliko joj to znači. Njena odluka ima mnogo dobrih strana, a jedna od njih je i ta što sam oslobođen obaveze da idem na roditeljske sastanke, osim ako mi učiteljca Svetlana ne dojavi da su moji đaci nemirni na času – kroz smeh kaže za “Vesti” Zoran.
