U Majdanpeku, nekadašnjoj bogatoj varoši gde se, kažu, sjajno živelo od iskopavanja bakra i zlata, a gde se danas preživljava na rubu siromaštva i odakle je od 2002. do danas iselilo 5.524 stanovnika, Srpska napredna stranka osvojila je u nedelju 47 odsto glasova, odnosno 17 od ukupno 31 mandata u opštinskoj skupštini.
Na izborima kojima se odazvalo oko 58 odsto građana Majdanpeka, Pajtićeva Demokratska stranka dobila je 23 odsto glasova, a Dačićeva Socijalistička partija Srbije i njeni partneri 17 odsto.
Vladajuća partija u Srbiji je, izbrojali su naprednjaci, osvojila je prekjuče u Majdanpeku 5.012 glasova, što je tri puta više nego pre dve godine kada je 1.754 žitelja "zaokružilo" SNS na listićima.
Zašto su ovi podaci koji idu uz vest o pobedi premijerove stranke u Majdanpeku toliko važni građanima Srbije, važniji čak i od Vučićevog puta u Kinu i najave ugovaranja projekta veka (onog o gradnji pruge Beograd – Budimpešta kojom će vozovi "šibati" brzinom od 300 kilometara na sat)?! Zašto je pobeda u Majdanpeku važnija od mera štednje koje Vučić odlaže jednako (ne)uverljivo kao i smenjivanje direktora u gubitaškim javnim preduzećima?!
Zašto mediji glorifikuju uspeh naprednjaka u gradu koji je za vreme bivše velike države bio simbol ekonomskog preporoda i i u kome su statističari beležili rast stanovnika, a koji se sada pretvorio u čekaonicu za mrtvačnicu?!
Šta to nama poručuje Vučić hvaleći se brojem osvojenih glasova u Majdanpeku, gradu u čije je kopove umesto rudara davno ušla kriza i čije su fabrike umesto otvorenih kapija, zamandalile sva svoja vrata, a ljudi otišli trbuhom za kruhom u druge delove Srbije i u inostranstvo?!
Oni koji su (za)ostali na putevima koji vode u bolji život, uz iste te puteve počeli su da prave ćumurane, peći sazidane od cigle i blata u kojima prave ćumur za prodaju. Tako je zlatna slava Majdanpeka nestala u oblacima dima a ćumur prerastao u novi biznis koga se dohvatila bivša Titova i Slobina radnička klasa.
Mora da su te dimove od ćumura primetili i Vučić i Dačić kada su uoči izbora pohrlili u Majdanpek da bi "biračkom telu" obećali još neku šarenu lažu.
– Ja sam na početku svog mandata rekao da je naš posao da budemo sluge, ali svog naroda, građana Srbije – povikao je sa govornice premijer Srbije i obećao građanima investitora za rudnik Cerovo, državne pare za rudnike Majdanpek i Krivelj "gde će biti novih stotinu zaposlenih" i "potpuno podizanje" Zlatare Majdanpek.
– Mi hoćemo da ovaj grad bude od bakra, zlata i srebra sazdan – otkrio je premijer svoju tajnu na mitingu i obećao da on i njegovi neće kao prethodna vlast "gledati da uzme procenat i da sa punim koferima odu svojim kućama".
I Dačić je, sve sa suzama od dima sa ćumurana požurio da Majdanpeku obeća vraćanje njegovog zlatnog sjaja ubeđujući one što žive od crkavice da njihova opština ima "veliku razvojnu šansu i ogromne potencijale".
Tako će Majdanpek (a sva je prilika i Srbija) koga su Turci zvali Medani Pek – med je bio stari srpski naziv za bakar, a pek je od grčke reči pekos i označava ovčje runo – postati rajska zemlja za sve one koji su, verujući Vučiću, zaokružili naprednu budućnost.
Kineskom olovkom i uz pomoć dioptrijskih naočara uvezenih iz Pekinga!
