Majčino mleko gradi imunitet

Majčino mleko je čaroban napitak. Povodom Međunarodne nedelje dojenja (od 1. do 8. avgusta) "Dojče vele" predstavlja najvažnije činjenice o dojenju.
Majčino mleko se formira još u trudnoći. Oko 24 sata posle porođaja, hormoni progesteron i prolaktin pokreću rad mlečnih žlezda. Međutim, samo dete, prvim sisanjem, konačno pokreće mleko. Hormon prolaktin takođe reguliše nervni sistem i količinu koja treba da bude proizvedena. Majčinom mleku se pripisuju skoro čarobne moći. Prvih nekoliko nedelja u životu deteta ono ga štiti od crevnih infekcija, pomaže u varenju i čuva dete od nadimanja i zatvora. Majčino mleko pomaže bebi da uspostavi dobar sistem odbrane i da se zaštiti od alergija. Pored toga, sisanje podstiče formiranje nepca i vilice.
Lista sastojaka majčinog mleka je duga. Najvažniji su minerali, vitamini, masti i amino-kiseline. Zatim nukleotidi, koji su gradivni elementi DNK, ugljeni hidrati koji daju energiju, faktori rasta koji podržavaju sazrevanje crevne sluznice i antimikrobni faktori koje koristi imuni sistem za identifikovanje i neutralizovanje stranih supstanci.
 

Majčino mleko se samo menja. Prvog dana dojenja mlečne žlezde proizvode takozvani kolostrum, izuzetno hranljivo mleko. Od četvrtog dana nastaje prelazno mleko, a tek od desetog mlečne žlezde proizvode zrelo mleko. Ali, to je samo opis osnovnih osobina. Sastav mleka se stalno menja i prilagođava se rastu deteta. Jedna žena dnevno proizvode do litra mleka. Beba po "obroku" posisa oko 200-250 ml. Međutim, ženske grudi mogu brzo da reaguju na potrebe deteta i da mu na raspolaganje stave više ili manje mleka.
Što se tiče dužine dojenja, postoje različita mišljenja. SZO i Nacionalni komitet za dojenje u Nemačkoj preporučuju majkama da doje bar do šestog meseca i da dodatnu hranu bebama daju najranije od četvrtog meseca. Koliko dugo se doji dete, varira od kulture do kulture. Tako žene u Bofi, u centralnoj Africi, svoju decu često doje do 53 meseca! Majka pri tom može da proizvede nezamislivih 16.000 litara mleka. Ako saberemo sve kulture, majke sveta svoju decu doje u proseku 30 meseci.
Zanimljivo je da su ranije deca dojena "ženskim mlekom". Tek od kampanje u 18. veku, koristi se izraz "majčino mleko". Cilj kampanje bio je da majke same doje svoju decu, a ne da ih daju dojiljama, što je tada bilo uobičajeno.
Kad je reč o brizi za potomstvo, ljudi i životinje nisu baš toliko slični. Dok čovek svoje dete u bilo koje vreme može da odvikne od dojke ili čak da ga uopšte ne doji, bebe životinja su dugo zavisne od majki. Majmuni, na primer, doje između pet i sedam godina!