Magnezijum “podržava” mišiće, odgovoran je za rad srca, poboljšava san i mentalno zdravlje. Doziranje je važno, kao i vreme uzimanja – ako ga konzumiramo kao dodatak ishrani.
Izvori magnezijuma u hrani su, na primer: bademi, indijski orah, banane, tofu, grašak, brokoli, semenke lana i bundeve, susam i suncokret, a ima ga i u krompiru, čak i u čokoladi…
Najbrži način da primetimo nedostatak magnezijuma je kada osetimo grčeve mišića, slabost i umor.
Kalcijum nije dovoljan, magnezijum doprinosi boljem metabolizmu, čime se sprečava osteoporoza, odnosno održava gustina kostiju. Magnezijum takođe pomaže u regulisanju nivoa šećera u krvi, što je posebno važno za osobe sa dijabetesom, ili one sklone njemu.
Važan je i za krvni pritisak, održava protok arterija, a pomenuti mineral pomaže i kod nesanice i poremećaja sna.
Sa njim se lakše prevazilazi čak i predmenstrualni sindrom jer može da smanji grčeve, nadimanje, promene raspoloženja…
Ne postoji univerzalno pravilo, naime, mnogo zavisi od razloga zašto ga uopšte pijemo. Na primer, ako je naš cilj da poboljšamo san i opustimo se, onda je idealno vreme pre spavanja.
Ako, pak, noću patimo od grčeva u mišićima, veče je takođe pravo vreme za dodatak magnezijuma. Međutim, ako želimo da imamo energiju tokom dana, mišiće bez bolova i dobro varenje, bolje je da ga uzimamo ujutro.
Nije pogrešno čak ni dozu podeliti na dvije manje, pa magnezijum pijte ujutro i uveče pre spavanja.
