Vladimir Vlajić iz Inzbruka je po koji put pokazao koliko je ponosan na svoje srpske korene. Osim stalnih aktivnosti pre svega u humanitranom radu Srpske pravoslavne omladine SPOJI, Vladimir je ovog puta izazvao pažnju prilikom svečanosti na Univerzitetu u Inzbruku. On je po svoju diplomu magistra socioloških i ekonomskih nauka došao u srpskoj nošnji, koja se najviše nosi u Šumadiji i još jednom pokazao kako se i daleko od svoje zemlje može negovati srpstvo.
– Naši slavni preci su sa ponosom nosili narodnu nošnju u raznim prilikama, što je veliko bogatstvo u našoj tradiciji. U svemu mi je zapravo pomogao prijatelj, advokat Filip Živanović, koga sam upoznao pre pet godina kada sam bio u Beogradu. Tada sam 18 meseci bio u Austrijskoj službi sećanja, koja može da se služi umesto vojnog roka i prilikom gostovanja na Ekonomskom fakultetu sreo sam Filipa. Ispričao mi je da je svoju diplomu na Pravnom fakultetu u Beogradu primio u srpskoj narodnoj šumadijskoj nošnji takođe pronašavši inspiraciju u našim svetlim precima i čuvenom akademiku, profesoru Radomiru Lukiću, koji je krajem tridesetih godina prošlog veka na pariskoj Sorboni svoju doktorsku disertaciju odbranio upravo u narodnoj nošnji – otkriva nam Vlajić.
Baš kao i mnogi učenjaci u istoriji koji se nisu odricali narodne nošnje, a još manje iste stideli tako je i Vladimir stao u opancima i to baš na Markovdan i dan uoči Dana pobede u Drugom svetskom ratu.
– Po završetku studija Međunarodnih ekonomskih nauka i dobijanja potvrde o magistraturi 11. novembra prošle godine na Dan pobede u Prvom svetskom ratu nisam bio toliko siguran da će se u skorije vreme organizovati svečano uručivanje diploma, pod izgovorom da nema uslova zbog korone. Ipak, nije naš narod slučajno rekao strpljen spasen, pa sam ipak odlučio da sačekam, što je očigledno bilo dobro rešenje. Postojala je mogućnost da mi Univerzitet diplomu pošalje poštom na kućnu adresu, ali to sam odmah odbacio jer sama ceremonija dodele diploma, predstavlja nešto posebno za svakog pa i mene moju porodicu. Jednostavno taj dan se pamti, jer bez podrške mojih najmilijih jednostavno ne bih uspeo – jasan je Vladimir.
Svečana ceremonija uručenja diplome
On je posebno radostan i na činjenicu što je po ko zna koji put pokazao koliko je ponosan na svoje poreklo:
– Pored svega hteo sam ličnim primerom pokažem da tradicija i nauka, prošlost i savremenost itekako idu jedno uz drugo. Potvrdu u tome vidim i u tome što su moju odluku da se pojavim u narodnoj nošnji svi prihvatili pozitivno, pre svega od rektora i dekana, preko organizacionog tima dodele, pa sve do ostalih apsolvenata. Koliko vidim to potvrđuje da upravo one različitosti, s kojima postajemo živa bića i autentične individue, čine svet i život lepim, ukoliko jedni prema drugima pristupimo s poštovanjem – poručio je Vlajić.
Uvek uz Srbiju
Vladimir je u Austriji od svoje druge godine, u koju su njegovi baba i deda došli još pre pola veka. On nikada nije zaboravio na svoje korene, rodni kraj Veliko Laole kraj Petrovca na Mlavi i otadžbinu Srbiju. On i njegov mlađi brat Filip od malih nogu su, kako kaže, od roditelja učeni da vole svoje a poštuju tuđe, da ispovedaju svoju veru pravoslavnu, uče srpsku istoriju i jezik, ali da im to nikada ne bude na teret, već uvek prednost i osnova za primanje znanja i o drugim kulturama i narodima, počevši najpre od austrijske.
